Senka izborne krađe ne samo da se nadvila nad rezultatima predsedničkih izbora od 30. novembra 2025. godine u Hondurasu: ona je postala matrica zabrinjavajuće represivne ofanzive i političkog progona, koja preti da potre i ono malo demokratske institucionalnosti preostale u ovoj centralnoameričkoj zemlji.
Ono što je počelo kao prijava nepravilnosti preraslo je u sistematičnu strategiju potčinjavanja izbornih i nadzornih organa, predstavljajući direktan udar na autonomiju institucija i glas neistomišljenika.
Zvanična priča, prema kojoj je Nasri Asfura dobio 40,27% glasova naspram 39,39% Salvadora Nasralje iz Liberalne partije, od samog početka je bila kula od karata. Nasralja, glavni opozicioni glas, ubrzo je proces okarakterisao kao „izrežiranu prevaru“, ukazujući na manipulaciju sa najmanje „10.000 glasačkih kutija, što je ekvivalentno dvama milionima glasova“. Njegova najupečatljivija optužba odnosi se na neobjašnjiv „pad“ sistema za prebrojavanje glasova (TREP) u 3:24 ujutru 4. decembra, koji se kasnije ponovo pojavio s izmenjenim podacima u korist vlasti. Zanimljivo je da u prilog ovim sumnjama ide javno mešanje predsednika Donalda Trampa u podršku Asfuri, što dodaje uznemirujuću međunarodnu nijansu već složenoj unutrašnjoj situaciji.
Dok je Nacionalni izborni savet (CNE) proglašavao Asfuru za pobednika, a misija Izbornih posmatrača za Honduras (OEH 2025) se odlučila za ublaženu verziju koja je isključila masovnu krađu — premda je priznala „manje aritmetičke korekcije“ u 0,3% zapisnika — Javno tužilaštvo je pokrenulo istrage zbog manipulacije rezultatima tokom preliminarnog prebrojavanja, pozivajući osobe na odgovornost zbog krivotvorenja zapisnika. To je znak da dim nepravilnosti nije bio tek izmišljotina opozicije.
Međutim, prave razmere političkog progona postale su očigledne s frontalnim napadom na stubove institucionalnosti. Marlon Očoa, izborni savetnik iz partije Libre (Libre), postao je najvidljivije lice ovog naleta. Njegove hrabre optužbe o „mega-krađi“ na izborima 2025. koštale su ga suspenzije sa dužnosti i opoziva (juicio po crítico) pokrenutog od Kongresa koji je, po svemu sudeći, odlučan da odstrani svaki glas protivljenja. Očoa nije oklevao da ovaj proces nazove „žestokom uvredom za demokratiju Hondurasa“, ukazujući na pokušaj dvopartizma (Nacionalne i Liberalne partije) da „prikriju izborni prevrat“ i uspostave potpunu kontrolu nad institucijama.
Zakonodavna ofanziva se tu nije zaustavila. Nacionalni kongres Hondurasa pokrenuo je čistku bez presedana, što je direktan udarac po demokratiji. Smena šest visokih zvaničnika izbornih i nadzornih organa — Marlona Očoe i Karen Rodrigez iz CNE; Marija Morazana, Lurdes Maribel Mehije Estape i Gabrijela Gutijereza Peralte iz Izbornog suda (TJE); i Sujen Munjoz, predsednice Komisije za odbranu i unapređivanje konkurencije — predstavlja usaglašen potez za osiguranje potpune političke prevlasti.
Ovaj represivni talas nije izolovan slučaj. On je deo niza, započetog 23. marta prošle godine ekspresnim, bez garancija sprovedenim opozivom glavnog tužioca Žoela Zelaje, koji je okončan za manje od 48 sati. Dva dana kasnije, najavljen je novi opoziv radi smene predsednice Vrhovnog suda pravde, Rebeke Rakel Obando, koja je na kraju podnela ostavku pod neizdrživim pritiskom.
Tekući nalet produbljuje narušavanje demokratskog poretka u Hondurasu.
U zemlji koja već nosi teret institucionalnih kriza i izbornih krađa iz 2013. i 2017. godine, manipulacija poslednjim izbornim procesom, gde su dve savetnice nezakonito proglasile predsednika i druge zvaničnike bez potpunog prebrojavanja glasova, samo je učvrstila nepoverenje. Istovremena smena ključnih figura izbornog presuđivanja i institucionalnih nadzornih organa ukazuje na jasan cilj: prekrajanje sistema kako bi se osiguralo političko gospodarenje bez protivteže, slabljenjem nezavisnosti organa zaduženih za praćenje slobodnih i pravednih izbora.
Ovaj novi razvoj događaja podiže uzbunu zbog rizika od autoritarnog zaokreta, u kojem kontrola izbornih tela postaje ključnim oruđem učvršćivanja vlasti. Cenzura i politički progon postavljaju se kao alati za ućutkivanje onih koji se usude da progovore i brane istinu. U tom kontekstu, glas figura poput Marlona Očoe postaje suštinski važnim svetionikom u tami represije.
Pređutkivanje što se nameće u vezi sa procesom kroz koji prolazi Honduras deo je politike koja se primenjuje u različitim zemljama poput Salvadora i Ekvadora, gde delovanje mafija povezanih s organizovanim kriminalom prodire u institucije pod političkim plaštom zarad suzbijanja neistomišljenika koji ukazuju na stvarne planove gospodarenja i kolonijalizma onih što nastoje da se održe na vlasti — na štetu demokratije.
Autor je politički analitičari glavni urednik PIA Global.
Izvor: PIA Global
