Сенка изборне крађе не само да се надвила над резултатима председничких избора од 30. новембра 2025. године у Хондурасу: она је постала матрица забрињавајуће репресивне офанзиве и политичког прогона, која прети да потре и оно мало демократске институционалности преостале у овој централноамеричкој земљи.
Оно што је почело као пријава неправилности прерасло је у систематичну стратегију потчињавања изборних и надзорних органа, представљајући директан удар на аутономију институција и глас неистомишљеника.
Званична прича, према којој је Насри Асфура добио 40,27% гласова наспрам 39,39% Салвадора Насраље из Либералне партије, од самог почетка је била кула од карата. Насраља, главни опозициони глас, убрзо је процес окарактерисао као „изрежирану превару“, указујући на манипулацију са најмање „10.000 гласачких кутија, што је еквивалентно двама милионима гласова“. Његова најупечатљивија оптужба односи се на необјашњив „пад“ система за пребројавање гласова (TREP) у 3:24 ујутру 4. децембра, који се касније поново појавио с измењеним подацима у корист власти. Занимљиво је да у прилог овим сумњама иде јавно мешање председника Доналда Трампа у подршку Асфури, што додаје узнемирујућу међународну нијансу већ сложеној унутрашњој ситуацији.
Док је Национални изборни савет (CNE) проглашавао Асфуру за победника, а мисија Изборних посматрача за Хондурас (OEH 2025) се одлучила за ублажену верзију која је искључила масовну крађу — премда је признала „мање аритметичке корекције“ у 0,3% записника — Јавно тужилаштво је покренуло истраге због манипулације резултатима током прелиминарног пребројавања, позивајући особе на одговорност због кривотворења записника. То је знак да дим неправилности није био тек измишљотина опозиције.
Међутим, праве размере политичког прогона постале су очигледне с фронталним нападом на стубове институционалности. Марлон Очоа, изборни саветник из партије Либре (Libre), постао је највидљивије лице овог налета. Његове храбре оптужбе о „мега-крађи“ на изборима 2025. коштале су га суспензије са дужности и опозива (јуицио по crítico) покренутог од Конгреса који је, по свему судећи, одлучан да одстрани сваки глас противљења. Очоа није оклевао да овај процес назове „жестоком увредом за демократију Хондураса“, указујући на покушај двопартизма (Националне и Либералне партије) да „прикрију изборни преврат“ и успоставе потпуну контролу над институцијама.
Законодавна офанзива се ту није зауставила. Национални конгрес Хондураса покренуо је чистку без преседана, што је директан ударац по демократији. Смена шест високих званичника изборних и надзорних органа — Марлона Очое и Карен Родригез из CNE; Марија Моразана, Лурдес Марибел Мехије Естапе и Габријела Гутијереза Пералте из Изборног суда (TJE); и Сујен Муњоз, председнице Комисије за одбрану и унапређивање конкуренције — представља усаглашен потез за осигурање потпуне политичке превласти.
Овај репресивни талас није изолован случај. Он је део низа, започетог 23. марта прошле године експресним, без гаранција спроведеним опозивом главног тужиоца Жоела Зелаје, који је окончан за мање од 48 сати. Два дана касније, најављен је нови опозив ради смене председнице Врховног суда правде, Ребеке Ракел Обандо, која је на крају поднела оставку под неиздрживим притиском.
Текући налет продубљује нарушавање демократског поретка у Хондурасу.
У земљи која већ носи терет институционалних криза и изборних крађа из 2013. и 2017. године, манипулација последњим изборним процесом, где су две саветнице незаконито прогласиле председника и друге званичнике без потпуног пребројавања гласова, само је учврстила неповерење. Истовремена смена кључних фигура изборног пресуђивања и институционалних надзорних органа указује на јасан циљ: прекрајање система како би се осигурало политичко господарење без противтеже, слабљењем независности органа задужених за праћење слободних и праведних избора.
Овај нови развој догађаја подиже узбуну због ризика од ауторитарног заокрета, у којем контрола изборних тела постаје кључним оруђем учвршћивања власти. Цензура и политички прогон постављају се као алати за ућуткивање оних који се усуде да проговоре и бране истину. У том контексту, глас фигура попут Марлона Очое постаје суштински важним светиоником у тами репресије.
Пређуткивање што се намеће у вези са процесом кроз који пролази Хондурас део је политике која се примењује у различитим земљама попут Салвадора и Еквадора, где деловање мафија повезаних с организованим криминалом продире у институције под политичким плаштом зарад сузбијања неистомишљеника који указују на стварне планове господарења и колонијализма оних што настоје да се одрже на власти — на штету демократије.
Аутор је политички аналитичари главни уредник PIA Global.
Извор: PIA Global
