Istina je da je ovo vlada koju su nametnule Sjedinjene Države — pošto je tako predstavljena u javnosti i u nezavisnoj štampi. Povratak na vlast Nacionalne stranke podrazumeva osvetu, podrazumeva prikrivanje slučajeva korupcije. Sâm nametnuti predsednik, Nasri Asfura, koga su postavile Sjedinjene Države, pošto nije pobedio na izborima, povezuje se sa Nacionalnim izbornim savetom koji je doveden u pitanje nakon curenja audio-snimaka za koje stručnjaci tvrde da odgovaraju glasovima određenih ličnosti, uključujući i sadašnjeg predsednika Nacionalnog kongresa Republike.
Za stanovništvo to znači rast cena gasa, goriva, potrošačke korpe — ukupno povećanje troškova života, nezadovoljstvo i kajanje čak i kod malog broja ljudi koji su glasali za Nacionalnu stranku, verujući da će uklanjanjem stranke Libre sa vlasti doći do poboljšanja. Međutim, situacija se pogoršala. U oblastima ljudskih prava, socijalne i ekonomske politike, cene hrane postale su nedostižne. Nazire se ekonomska i socijalna kriza. Smatram da će se pojaviti novi akteri unutar socijalnih pokreta, koji su za sada neusaglašeni.
Svedoci smo političkih suđenja kakva nikada ranije nisu viđena, a koja su usmerena isključivo protiv onih koji su se protivili uspostavljanju ove vlade. Vidimo da u tim procesima učestvuju sudije i poslanici koji su i sami optuživani za podršku državnim udarima. Takođe, postoje sporne situacije poput one sa poslanikom Horheom Kaliksom, jer zakon o izborima i političkim organizacijama u Hondurasu zabranjuje da neko ko je učestvovao na unutarstranačkim izborima učestvuje na opštim izborima.
Juče je advokat Morazan iz Izbornog suda, odnosno Nacionalnog izbornog saveta, izjavio da je reč o poslaniku za koga niko nije glasao, da je njegov status neustavan i da je on takođe ključna figura, jedna od figura u „šahovskoj partiji“ Nacionalne stranke.
Svedoci smo dvopartijskog sistema — Nacionalna i Liberalna stranka deluju kao saveznici u svemu, što ukazuje na postojanje interesnog aranžmana. Asfura iz predsedničke palate zapravo ne vlada samostalno, niti preduzima odlučne mere. Podsećam da je on bio pod istragom javnog tužilaštva zbog plaćanja kreditnih kartica sredstvima iz opštinskog budžeta dok je bio gradonačelnik Tegusigalpe.
Ono što vidimo jeste prevlast Nacionalne stranke u savezu sa Liberalnom strankom, sa ciljem da se uništi politička snaga koja im najviše konkuriše — stranka Libre. Čini se da se dodatno produbljuju neoliberalne mere kapitalizma pod ovakvim ultradesničarskim vladama, koje podržavaju sve što ide protiv naroda i donose zakone na njegovu štetu. Usvojen je zakon koji objedinjuje više radnih propisa i deluje na štetu radnika.
Do sada su otpušteni brojni državni službenici, ukinute su ustanove — reč je o, kako sami kažu, „paklenoj seriji mera“, ogromnom talasu štetočinstva usmerenom protiv honduraškog naroda, i to u svega tri meseca. Narod negoduje zbog rasta cena gasa, goriva, električne energije i zakona koji mu ne idu u prilog.
Mnoge mere ne donose korist građanima, već su pre svega motivisane političkim interesima. Nacionalna stranka je, kako su navele i neke međunarodne organizacije, poprimila obeležja kriminalne strukture koja služi interesima velikih elita i narko-trgovine. Honduras je loše vođen i vodi se u pogrešnom pravcu, uprkos tome što je to zemlja koju njeni građani vole.
Izazovi su ogromni. Represija je već počela — upotrebom suzavca i sile protiv ljudi koji na ulicama Hondurasa protestuju zbog prava na zemlju i radnih uslova. Situacija je prilično sumorna i neizvesna, uz velike izazove za društvene pokrete, ukoliko uopšte uspeju da se oporave u Hondurasu.
