Da li se u stručnim i akademskim krugovima očekuje da će tema Pinočea i ljudskih prava postati stalna tačka upravljanog konflikta u vreme Kastove vladavine, ili je reč o jednokratnom simboličkom potezu u fazi obrazovanja vlasti?
Za Dva Juga o tome govori Esteban Silva (Esteban Silva), predsednik Pokreta za aljendistički socijalizam u Čileu i međunarodni analitičar Osnivačke fondacije XXI, Čile.
Izabrani predsednik Hoze Antonio Kast, opredeljen krajnje desničarski, pristalica Pinočea, upravo je obrazovao svoj kabinet ministarki i ministara koji će preuzeti predsedništvo i vladu 11. marta 2026. godine. Takozvani kabinet ili vlada za vanredne situacije, o kojoj je u početku izabrani predsednik govorio, nema nikakve jasne obrise ni opredeljenost. Ono što je izvesno jeste da je njegov kabinet sastavljen od dvojice branilaca samog bivšeg diktatora Augustoa Pinočea u resorima odbrane i pravde, od visokih izvršnih direktora kompanija i ekonomskih grupa, najvećih u zemlji, koji imaju saveze i veze sa nadnacionalnim korporacijama. Zbog toga smo pred kabinetom s visokom razinom potencijalnih konflikata, jer još uvek nije preuzeta vlast, a interesi velikih ekonomskih grupa u Čileu i usredotočenost vlasništva i bogatstva stoje nasuprot državnoj politici u ekonomskoj sferi.
Sa političke, ali i simboličke tačke gledišta, ovde se radi o konstituisanju kabineta koji više liči na upravni odbor velikih kompanija, počev od ministra finansija i samog ministra spoljnih poslova koji je izvršni direktor Luksik grupe.
Istovremeno, međunarodna politika koju je Hoze Antonio Kast kao novoizabrani predsednik do sada iskazao jasno pokazuje njegov ideološki naglasak i usmerenje ka stavovima desnice i krajnje desnice u međunarodnim pitanjima. Nije slučajno što je njegovo prvo putovanje bilo u Argentinu kod Mileja — ne samo zato što je to susedna zemlja s kojom Čile ima ekonomske odnose, već i zato što je reč o predsedniku ultraneoliberalne i krajnje desne orijentacije, koji je, u međunarodnopolitičkom smislu, gotovo karikaturalno, vazalni saveznik spoljne politike Donalda Trampa i Sjedinjenih Američkih Država.
Dovoljno je videti ne samo njegov nivo podaništva, već i njegovu povezanost sa međunarodnom politikom kao što je tobožnji, naglašavam: tobožnji „Odbor za mir“ više kolonijalističkog karaktera, čiji je Milej član, a koji je stvorio Donald Tramp. Ali ne samo to: Kast je, kao novoizabrani predsednik, sledio put kojim idu gotovo svi referentni akteri u Latinskoj Americi i na Karibima sa desnice i krajnje desnice, uključujući i one s protofašističkim ili fašističkim obeležjima.
Tako je otputovao na sastanak s Noboom u Ekvadoru, zatim u Peru, gde se sastao sa vršiocem dužnosti predsednika, čija je politička budućnost neizvesna, s navodnim dnevnim redom koji se u startu pokazao neuspešnim — idejom o koridoru za povratak venecuelanskih migranata u Venecuelu. Sastao se i s predsednikom Dominikanske Republike, a trenutno se nalazi u Panami.
Jasno je da je Kast predsednik koji u svom nastupu oživljuje autoritarni pinočeizam, ali u ekonomskom tehnokratsko-neoliberalnom formatu, dok istovremeno pokušava da se predstavi kao desničarski, a ne kao krajnje desničarski lider, što zapravo jeste.
Zato smatram da se nalazimo pred novim potencijalnim scenarijem koji će svakako imati dalekosežne posledice. Kast je već kao novoizabrani predsednik pokazao da ima jasan ideološki naboj u vođenju spoljne politike, s očiglednim, jasnim i nedvosmislenim svrstavanjem uz politiku Donalda Trampa u geopolitici Latinske Amerike. To se vidi i u njegovim izjavama kojima podržava i opravdava otmicu predsednika Madura i napad na suverenitet Venecuele koji je Donald Tramp izveo 3. januara ove godine. Na taj način je jasno da će Čile biti upisan u politiku dublje podređenu globalnoj geopolitici ne samo Trampa, već i krajnje desnice u ideološkom, vrednosnom i koncepcijskom smislu, u pogledu shvatanja sveta koji se nalazi u krizi, u kome su međunarodno pravo i međunarodni poredak kakve smo poznavali praktično prestali postojati, kao posledica globalne krize hegemonije Sjedinjenih Američkih Država, njihove imperijalne logike i napada na ono malo međunarodnog prava što je preostalo.
