Na pitanja Dva Juga odgovara Fransisko Tupah Garsija, sociolog i politički analitičar
Da li izjave ministra energetike o poštovanju važećih sporazuma treba smatrati faktičkim odustajanjem od planova vlade Rodriga Paza da preispita ili raskine ugovore sa Ruskom Federacijom i Kinom, ili su te izjave privremene i taktičke?
Ključno je reći da je strategija ove vlade usmerena na privlačenje direktnih stranih investicija. Pre svega nastoje da privuku američke i evropske investicije u strateškim sektorima, uglavnom u oblastima ugljovodonika, rudarstva, energetike, litijuma, kao i u ležišta retkih zemnih metala. Da bi se te investicije ostvarile, vlada mora pokazati poštovanje prema ranije potpisanim ugovorima i, pored toga, obezbediti podsticaje kako bi kapital stigao u zemlju.
U tom smislu, i u Uredbi 5503 koja je ukinuta, kao i u ovim izjavama, može se uočiti namera da se nadnacionalnim kompanijama obezbede sve pogodnosti i pravne garancije za ulaganje u zemlju. Ako bi sada raskinuli ugovore potpisane u prethodnoj vladi sa Rusijom i Kinom, time bi postavili presedan za kompanije koje danas žele da dođu, jer bi to značilo da neka buduća vlada može jednako tako poništiti i njihove koncesije i sporazume.
Drugim rečima, veoma je teško da sadašnja vlada traži od neke buduće vlade da poštuje investicije koje su došle u zemlju, ako sama nije poštovala investicije prethodne vlasti.
U ovoj logici poštovanja ugovora nastoji se da se stranim investitorima obezbedi izvesnost, što je glavni cilj, ali i da se, s određenim stepenom zakonitosti, obezbedi da te investicije ostanu trajne čak i ako vlada ne bude ponovo izabrana. Jer nijedna direktna strana investicija ne dolazi na pet godina — reč je o dugoročnim ulaganjima, posebno u sektorima litijuma i energetike. To su ulaganja na 15 ili 20 godina, i zato je potrebno obezbediti tu sigurnost, a ovaj njihov gest pre svega odgovara toj logici.
Kasnije bi mogli pokušati da postave prepreke kineskim i ruskim investicijama, ali trenutno moraju jemčiti sigurnost kako bi privukli kapital iz SAD i EU.
Ima li vlada Rodriga Paza stvarnu priliku da rusko i kinesko učešće u narednih 6 do 12 meseci zameni ulaganjima iz SAD i EU, ili se radi o pregovaračkim manevrima, usmerenim na zadržavanje postojećih partnera uz istovremeno povećanje interesovanja Zapada?
Svakako postoji interes da se zadrže postojeća partnerstva. Prvo zato što su te investicije već obezbeđene, a i da bi se, kao što je već rečeno, obezbedio pravni okvir novim investitorima, pre svega američkim i evropskim. Njihova želja bi bila da u narednih šest do dvanaest meseci obezbede veće prisustvo američkog i evropskog kapitala u zemlji.
Međutim, razlika između želja i stvarnosti je velika. Da bi Bolivija postala privlačna tim interesima, potrebno je izmeniti zakone. Pre svega zakone o istraživanju i eksploataciji, ukinuti ekološke dozvole i obaveze plaćanja i obeštećenja lokalnim zajednicama.
Takođe bi morali da izmene Zakon o ugljovodonicima, koji predviđa da 80% dobiti pripada državi, a 20% nadnacionalnim kompanijama — pod tim uslovima nijedna američka ili evropska kompanija neće ovde investirati. Potreban je i novi regulatorni okvir za istraživanje i eksploataciju retkih zemnih metala. Sve to mora proći kroz parlament, u kome vlada nema većinu, pa mora graditi većinu sa srodnim političkim frakcijama koje će takođe tražiti svoj deo kolača.
Namera Uredbe 5503 bila je da se zaobiđu parlament i Ustav, kako bi se izbegli dugi pregovori. Pošto je narodni pokret osujetio taj pokušaj „šok-doktrine“, vlada je primorana da ide sporijim putem pregovora sa različitim sektorima nacionalne buržoazije.
Zato je veoma teško da u roku od 6 do 12 meseci uspeju da usvoje zakone, privuku investitore i započnu investicije. Namera je jasna — žele snažno prisustvo SAD u sektoru litijuma, u skladu s američkom doktrinom pristupa strateškim resursima po niskim cenama. Žele američko prisustvo u litijumu i retkim zemnim metalima, kao i prisustvo kanadskih i evropskih kompanija u rudarstvu i energetici.
Ipak, treba imati u vidu da na globalnom nivou postoji pad direktnih stranih investicija, posebno u Latinskoj Americi, gde su se evropske i američke kompanije povukle, izuzev Brazila i Meksika. Danas upravo Meksiku i Brazilu pripada skoro 80% direktnih stranih investicija u ostatku Latinske Amerike.
Vlada Rodriga Paza želi „Gringose“ i Evropljane, ali se suočava sa objektivnim teškoćama u izgradnji političke većine.
Postoji li politička veza između politike zadržavanja ugovora sa Rusijom i Kinom i najavljene odluke državne kompanije Entel da od 17. januara iz svoje televizijske ponude ukloni Telesur i Russia Today, ili te mere nisu povezane?
Uklanjanje Telesur-a i Russia Today-a iz programa državne telekomunikacione kompanije Entel odgovara ideološkoj orijentaciji vlade koja želi da bude deo prozapadnog talasa u Latinskoj Americi, čiji su glavni referenti Sjedinjene Države i Evropa.
U tom istom prozapadnom talasu nalaze se Milej, Noboa, kao i Kast u Čileu. U tom kontekstu, borba protiv „ideoloških protivnika“ SAD — Venecuele, Rusije, Kine, BRIKS-a — objašnjava uklanjanje ovih kanala iz programa.
S druge strane, održavanje ekonomskih ugovora sa istim tim zemljama nije pitanje ideologije, već nužde i pravne sigurnosti za Zapad. Da je do njihove političke volje, pokorne službenim interesima SAD, oni bi ruska i kineska ulaganja povukli po kratkom postupku, ali to ne mogu zbog navedenih ograničenja.
Postoji i ekonomska zavisnost od SAD: Bolivija trenutno nabavlja gorivo putem kreditne linije koju je odobrila Amerika. Ne zna se po kojoj ceni, na koji rok i pod kojim uslovima otplate — zna se samo da se zemlja zadužuje za kupovinu goriva. Pitanje je šta će biti kada taj kredit dođe na naplatu.
Vlada je svesna da time ekonomski stavlja sebe u zavisan položaj prema Sjedinjenim Državama. Ta zavisnost ima i ideološku osnovu — „Amerika Amerikancima“, naklonost prema zapadnoj civilizaciji u neoliberalnom i kolonijalnom ključu — ali je i veoma konkretna ekonomska realnost.
Zbog te političke i ekonomske povezanosti, uklanjanje RT-a i Telesur-a iz programske šeme ide u istom pravcu kao i nastojanje da se privuku zapadne investicije. Jedini razlog zbog kojeg ostaju kapital i ekonomski sporazumi sa Rusijom i Kinom jeste upravo potreba da se transnacionalnim kompanijama obezbedi pravna sigurnost.
