Prema podacima Instituta za ekonomska i društvena istraživanja koji deluje u okviru Katoličkog univerziteta Andres Beljo, u Venecueli na svakih 100 dece mlađe od 15 godina dolazi 51 starija osoba.
Profesorka Anica Frejtez, koordinatorka Nacionalnog pregleda o uslovima života (ENCOVI), ponovo je naglasila da stanovništvo prolazi kroz „ubrzani proces starenja“ (51 starija osoba na svakih 100 dece mlađe od 15 godina), ističući da će stopa zavisnosti starijih osoba biti veća od stope zavisnosti dece.
Na osnovu podataka istraživanja koje Institut za ekonomska i socijalna istraživanja (IIES) UCAB sprovodi od 2014. godine, Frejtez je navela da starije osobe i deca koja su materijalno zavisna zajedno čine 65 na svakih 100 osoba u radno aktivnom dobu. Osim toga, 35% domaćinstava u Venecueli čine parovi starijih osoba ili jedna starija inokosna osoba.
„To podrazumeva da se potražnja za negom i uslugama koje podržavaju tu negu moraju progresivno menjati, ali to nije ono što trenutno vidimo u zemlji. Javne ustanove su veoma udaljene od ovih pitanja“ — istakla je ona.
Demografske promene koje zahtevaju pažnju
Profesorka Anica Frejtez podrobnije je objasnila demografske promene kroz koje zemlja prolazi. Među njima ističe da „svako peto domaćinstvo ima dete od nula do pet godina starosti, koje zahteva negu“, da „svako treće domaćinstvo ima stariju osobu“ te da 63% dece uzrasta od 3 do 5 godina pohađa školu, a trećina ne.
Kada je reč o ženama, Frejtez je navela da feminizacija upravljanja domaćinstvima, koju je ENCOVI uočio još 2018. godine, i dalje raste — i u poslednjem merenju dostigla je 50%. Ovu sliku dopunjuju podaci koji ukazuju na veći teret koji pada na pleća žena: 71% njih pomaže školarcima oko domađih zadataka kod kuće. Kao posledica toga, žene dvostruko češće od muškaraca izostaju sa posla zbog brige o deci. Na pitanje zašto ne traže posao, iako bi želele da rade, žene ovako odgovaraju šest puta češće od muškaraca.
Profesorka je istakla da za više od 40 godina istraživačkog rada u demografiji, po prvi put iza velikih masa brojaka ENCOVI može videti „lica i imena“ onih o kojima su odavno govorili: o krizi i teškom životu značajnog dela starijih Venecuelanaca.
Nega više nije privatna stvar
Profesor i sociolog Fransisko Koeljo sažeo je suštinsko pitanje toga ko vodi brigu o starijima i deci rečima da je ono postalo političkim, jer to više nije privatni, već društveni problem.
„Moramo početi da se pitamo o pravu na negu svih Venecuelanaca“— izjavio je Koeljo, nazvavši „jezivim“ podatke Karitasa za 2024. godinu, prema kojima je „oko 800 hiljada dece “ usled masovne migracije ostalo bez roditelja. On se zapitao kako će u budućnosti izgledati njihova socijalna i porodična reintegracija i njihov napredak u školovanju.
On je naveo da, prema istraživanju PsicoData , Venecuela danas ima „bolesno društvo, sa teškim poremećajima sna, uznemirenošću, stresom, teskobom i usamljenošću“, te da se ta situacija tiče svih.
Koeljo takođe smatra da je pravo na negu, onako kako ga određuje Međuamerički sud za ljudska prava, „sofisticiranija, razrađenija verzija onoga što je država blagostanja“.
Teret nege pada na žene
Profesorka Jolanda Kanjoto analizirala je ovo pravo kroz prizmu zdravstvene psihologije — oblasti koja proučava psihološke, ponašanjske i društvene strane zdravlja i bolesti radi poboljšanja opšteg blagostanja.
Istakla je da pružanje nege nije isto za starije i za decu te da dobra volja nije dovoljna — potrebni su znanje, empatija, emocionalna snaga i stabilnost, jer to nosi visok nivo stresa.
„Ljudsko pravo na negu je pravo koje podrazumeva dostojanstvo, poštovanje i podršku. Ono što zdravstvena psihologija želi je ojačati prakse negovatelja kako bi mogli da pruže valjanu negu“ — podvukla je ona, dodavši da je samopomoć potreba, a ne raskoš.
Kanjoto je istakla situacije ukrštanja ranjivosti koje se javljaju, na primer, u slučaju maloletnika koje su iza sebe ostavili iseljeni Venecuelanci, dece što su ostala pod starateljstvom starijih odraslih ili drugih maloletnika; kao i u slučajevima negovatelja kojima je takođe potrebna nega. Taj dvostruki teret po pravilu pada na žene.
Ona je navela sopstveno istraživanje sprovedeno za CIEI, zasnovano na podacima korisnika Zdravstvenog centra Santa Ines, u Socijalnom parku „Manuel Agire, S.J.“ pri UCAB.
„Anketirali smo 321 negovatelja starijih osoba. 81% su bile žene, sa prosečnom starošću od 49 godina. Brinule su o osobama sa prosečnom starošću od 76 godina. 70% osoba o kojima su brinule imalo je, pored toga, i neku bolest. 77% anketiranih, osim što je negovalo bolesnike, moralo je i da radi. 40% ih je imalo sopstvenu porodicu. 95% uzorka je saopštilo da nije imalo nikakvu državnu pomoć“ — sumirala je psiholog svoje najvažnije nalaze.
Na kraju, profesorka je naglasila da nega mora biti „društveno solidarni teret, zajednička odgovornost institucija i društva“, te da to ima šire značenje u društvenoj izgradnji.
Izvor: Banca y Negocios
