Uprkos svemu, meksički izvoz će povratiti tržišni udeo u 2026. godini, na račun američkog uvoza, koji će, prema prognozama stručnjaka, za razliku od ove godine, opadati.
Uprkos neizvesnosti koju je u Meksiku izazvala američka carinska politika, izvoz zemlje je od početka godine porastao do 5%. Glavni uzrok rasta je to što su američke kompanije unapred uvećale nabavke kako bi izbegle uticaj najavljenih tarifa, istakli su u utorak analitičari Nacionalne banke Meksika (Banamex).
„Mnoge kompanije su se svakog meseca trudile unapred nakupovati robu kako bi izbegle već najavljene carine“— izjavio je Serhio Kurčin, jedan od direktora za ekonomska istraživanja u Banameksu. — „Kao i prethodnih godina, upravo je izvoz najviše spasio meksičku ekonomiju 2025.“ — dodao je on.
U razgovorima s novinarima, analitičar je naglasio da Meksiko ima „carinsku prednost“ zahvaljujući trgovinskom sporazumu T-MEC (poznatijem kao USMCA) — potpisanom 2018. između Meksika, SAD i Kanade — u poređenju s ostatkom sveta.
Kurčin je podvukao da se ta prednost povećala ove godine, jer Sjedinjene Države Meksiku naplaćuju carinu od 5%, dok za ostale zemlje ona iznosi 11%.
„Verujemo da se ta carinska razlika povećala i da će ostati veća nego ranije. Meksiko je vodeći svetski izvoznik u Sjedinjene Države (…) i sada se razlika u odnosu na Kinu i Kanadu povećala“ — istakao je stručnjak.
Ipak, ekonomski analitičari Banameksa, jedne od najstarijih i najuglednijih banaka u Meksiku, upozorili su na „važnu tačku“, koju će za nacionalnu privredu predstavljati predstojeći ponovni pregovori o sporazumu T-MEC, što bi moglo dovesti do „slabljenja“ trgovinske prednosti koju zemlja ima s obzirom na svoj odnos sa Sjedinjenim Državama.
Kao negativan činilac u susednoj zemlji, analitičari Banameksa izrazili su zabrinutost zbog rastuće politizacije Federalnih rezervi (Fed), što može postati opasnost za regionalnu i međunarodnu ekonomsku bezbednost.
„Fed je podvrgnut prilično značajnim napadima. I javljaju se sumnje da li se odluke donose na osnovu onoga što se dešava u ekonomiji ili na osnovu želje pojedinih članova da budu ti koji će zameniti predsednika Feda sledećeg maja“ — ističu oni.
U 2026. godini — rast od 1,5% i inflacija od 4,3%
Na domaćem planu, ekonomisti Banameksa očekuju oporavak rasta BDP-a Meksika od 1,5% u 2026. godini, u poređenju s ovogodišnjim (0,2%), uslovljenim „zamajcem“ prerađivačke industrije i građevinarstva.
Pritom će inflacija porasti sa 3,9 na 4,3%, zbog čega prognoze Centralne banke Meksika o padu na 3% teško da će se ostvariti.
Takođe, institucija kao ekonomske činioce koje treba uzeti u obzir 2026. navodi rast nacionalne potrošnje od blizu pola procentnog poena ili „nagli pad“ državnih ulaganja od 29% — nešto što „nije viđeno trideset godina“.
Na političkom planu, analitičari su pomenuli „lošu vest“ koju, po njihovom mišljenju, predstavlja nedavna reforma meksičkog pravosuđa — kritikovali su je kao „ekstravagantnu i negativnu“— kao i tekuće geopolitičke rizike, koje vide u strategiji „intervencija“ Bele kuće na Karibima protiv plovila, navodno povezanih sa trgovinom drogom, i pretnju vojnim uplitanjem u samom Meksiku.
Izvor: Banca y Negocios
