Svetu su potrebni veće jedinstvo i posvećenost pravednijem sistemu globalnog upravljanja
Dok Sjedinjene Države podrivaju globalizaciju pokretanjem carinskih ratova i umanjivanjem uloge međunarodnih organizacija, postupci Kine odražavaju njenu težnju da pomogne u reformi globalnog upravljanja, usmerenoj ka uspostavljanju ravnopravnog i uređenog višepolarnog međunarodnog poretka zasnovanog na uravnoteženoj višepolarnosti. Zaista, trend ka globalnoj multipolarnosti je sada nepovratan. Uspon Globalnog juga, zajedno sa rastućim uticajem regionalno integrisanih organizacija, iz temelja menja svetsku raspodelu moći. Posledično, kapacitet jedne zemlje da dominira globalnim poslovima, kao i legitimitet da to čini, se smanjuju. Ali bez pažljivog postupanja i koordinacije, proces višepolarnosti rizikuje da sklizne u nered, sukob ili čak rat.
Sa opadanjem relativnog značaja Zapada, Istok se uzdiže objedinjen strateškom koordinacijom i kulturnom bliskošću. Upravo u tom usponu inicijativa Pojas i put simbolizuje jedan od ključnih trendova višepolarnosti. Njeno pojavljivanje poklapa se s usponom višepolarnosti, podržane od Kine i drugih zemalja Globalnog juga, a zasnovane na višestranoj saradnji i izgradnji novog tipa međunarodnih odnosa.
Kroz Pojas i put, Istok stupa na scenu sa modernošću koja izražava moć kroz infrastrukturu, investicije i međuzavisnu saradnju.
Akademske analize globalizacije dosledno su isticale političke asimetrije i društvene nejednakosti koje su rezultat desetleća hiperglobalizacije, koja se često pravda paradigmom slobodnog tržišta. Sve politizovaniji proces ekonomske međuzavisnosti i oslabljene strukture globalnog upravljanja podrivaju izglede za stabilnu ravnotežu i unapređenje globalnog blagostanja. Ovo poziciju Kine čini posebno bitnom. U diplomatskom smislu, Kina je iznela koncept izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo, koji podržava jačanje međunarodnog sistema i uspostavljanje pravednijeg i obuhvatnijeg okvira globalnog upravljanja pod okriljem Povelje Ujedinjenih nacija.
Zato su ishodi samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Tjenđinu bili toliko važni. Tamo je kineski predsednik Si Đinping predložio Inicijativu za globalno upravljanje. Za Kinu, razvoj, bezbednost, civilizacija i upravljanje čine četiri stuba za ostvarenje njenog viđenja izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo, što se suštinski tumači kao predlog za drugačiji svetski poredak. U tom novom međunarodnom poretku, Kina nastoji uteloviti ovo viđenje, doprineti reformi sistema globalnog upravljanja i uneti veću sigurnost u međunarodne odnose. Na samitu ŠOS-a u Tjenđinu, predsednik Si je održao dvostrane sastanke sa liderima zemalja, kako velikih tako i malih, pokazujući posvećenost inkluzivnosti kineskog diplomatskog pristupa poklanjanjem jednake pažnje svima, i demonstrirajući kineski model multilateralizma zasnovan na mreži dvostranih veza.
Četiri kineske globalne inicijative — Inicijativa za globalni razvoj, Inicijativa za globalnu bezbednost, Inicijativa za globalnu civilizaciju i Inicijativa za globalno upravljanje — predstavljaju ne samo dosledan koncept, već i pragmatičnu politiku zasnovanu na interesima. Sve one zajedno obezbeđuju visok stepen unutrašnje usaglašenosti. Kineska spoljna politika se oslanja na ove inicijative. Cilj je pomoći u reformi sistema globalnog upravljanja, podižući predstavljenost Globalnog juga u okviru UN-a, jačanjem njegovog uticaja, glasa i zastupljenosti u donošenju odluka.
Tokom poslednjih četiri-pet godina, Kina dosledno izlaže i utvrđuje ovo viđenje kroz četiri globalne inicijative koje zauzimaju istaknuto mesto na dvostranim i višestranim sastancima, kao i u naporima javne međunarodne diplomatije.
Upravo na raskrsnici moći okupljanja i diskurzivne moći ovaj uticaj se najjasnije ispoljava, budući da je čovečanstvo postalo tesno isprepletena zajednica sa zajedničkom budućnošću. Jačanje globalnog upravljanja je pravi potez za međunarodnu zajednicu kako bi se podelile razvojne prilike i rešili globalni izazovi. Kina je odlučila pospešiti zajedničke napore sa svim stranama kako bi istražila načine za reformu i poboljšanje sistema globalnog upravljanja i stvorila svetle izglede za mir, bezbednost, prosperitet i napredak.
Tenzije u međunarodnoj areni, podstaknute suprotstavljenim pogledima na globalno upravljanje, naglašavaju potrebu za dijalogom. Isto je važilo i za Samit G20 u Južnoj Africi, gde odsustvo SAD ne samo što nije doprinelo u pronalaženju rešenja, nego je probleme čak i produbilo. Međutim, odsustvo SAD nije podrilo podršku grupe odlukama. Svojim pozivima na solidarnost i slobodnu trgovinu, kineski premijer Li Ćijang doneo je na samit posvećenost Kine multilateralizmu. Zalagao se za rešavanje razlika, sporova i nesuglasica putem ravnopravnih konsultacija, doprinoseći rešenjima legitimnih problema svih strana. Svetu je potrebna izgradnja pravednijeg i otvorenijeg međunarodnog trgovinskog i ekonomskog poretka, a Kina je pozvala na reformu velikih međunarodnih organizacija. Da bi se postiglo njihovo bolje i demokratskije funkcionisanje, zemlje u razvoju moraju dobiti veći uticaj u institucijama globalnog upravljanja, koje do danas kontroliše Zapad.
Autor je direktor Centra za istraživanje Kine i Latinske Amerike (CEISiL) i Postdiplomskog programa o savremenoj Kini na Nacionalnom univerzitetu Lanus u Argentini. Članak je napisan za China Watch, istraživački centar pri China Daily.
