O najnovijim protestima rudara u Peruu izdanje Dva Juga pitalo je Uga Kabijesesa Kubasa (Hugo Cabieses Cubas), ekonomistu i ekologa, bivšeg zamenika ministra za strateški razvoj prirodnih resursa Ministarstva zaštite životne sredine Perua (2011), istraživača i aktivistu andsko-amazonskog bioma i branioca teritorijalnih prava starosedelaca. Član je Panamazonskog socijalnog foruma FOSPA i Amazonskog instituta za razvoj i mir IDPA.
Možete li nam objasniti u čemu je problem s protestima rudara? Koja je suština njihovih zahteva i šta vlada planira da preduzme po tom pitanju?
U Peruu postoje dve vrste rudarstva: formalno rudarstvo, koje se uglavnom odnosi na velike i srednje kompanije, i neformalno i kriminalno rudarstvo, koje obuhvata uglavnom male i ponekad srednje rudnike.
Kada je reč o formalnom rudarstvu, protesti uglavnom dolaze iz zajednica koje se nalaze u blizini velikih i srednjih rudnika, bilo da se radi o podzemnoj eksploataciji ili rudnicima na otvorenom. U oba slučaja uticaj na životnu sredinu i lokalno stanovništvo je veliki. Kompanije često podnose procenu uticaja na životnu sredinu, ali ta dokumentacija obično ne rešava stvarne posledice rudarske delatnosti po ekologiju, bioraznolikost i same ljude.
Pored ekoloških pitanja, te zajednice s pravom zahtevaju da kompanije, pošto rade na njihovoj teritoriji, prihode koje imaju podele s njima, bilo kroz javna ulaganja ili naknade za prouzrokovanu štetu. Ovo su osnovni uzroci ogromnih mobilizacija za pravo na vodu protiv rudarstva, koje se u Peruu sprovodi bez primerenih studija uticaja na životnu sredinu, sa mnogim zloupotrebama, koje uglavnom strane, ali i domaće kompanije pričinjavaju stanovništvu raspoređenom oko tih rudnika.
Kada je reč o neformalnom i kriminalnom rudarstvu, ono je prisutno u 17 od 20 regiona Perua, uglavnom u vidu aluvijalnog rudarstva (u rečnim slivovima Amazonije) i podzemnog rudarstva u visokim planinskim i priobalnim oblastima. Ovo rudarstvo se uglavnom odnosi na iskopavanje zlata, za razliku od formalnog rudarstva koje je polimetalno.
Iskopavanje zlata ima ogroman uticaj u oblastima planinskih i ravničarskih džungli, na reke, bioraznolikost i ljude što žive u blizini ovih područja, gde neformalni i kriminalni rudari postavljaju bagere za vađenje aluvijalnog zlata. Procenjuje se da ima oko 100.000 neformalnih i ilegalnih rudara, što znači da oko 500.000 do 600.000 ljudi zavisi od ovog vida rudarstva.
Peruanska država je 2010. godine osnovala Registar neformalnog i zanatskog rudarstva (REINFO), u koji su svi rudari trebali da se upišu kako bi dobili dozvolu za rad – i to ne samo za rudarenje zlata, već i bakra, srebra, olova itd. Međutim, do sada se upisalo samo 50.000 neformalnih rudara, a svega 10.000 njih ispunjava sve uslove utvrđene zakonom o osnivanju REINFO. Kriminalni rudari uopšte nemaju interes da se upisuju u REINFO.
Neformalni i kriminalni rudari često zajedno u raznim delovima Perua organizuju proteste protiv REINFO-a i državne politike koja želi da suzbije ovu vrstu rudarstva. Vezano s ovim rudarstvom, u poslednjih 10 godina pojavio se i kriminalni sektor plaćenih ubica koji, smatrajući sebe vlasnicima rudnika i reka, ubijaju ljude, podjarmljuju lokalne zajednice, ne poštuju radno zakonodavstvo, a često su povezani sa trgovinom ljudima i prostitucijom, posebno u barovima i javnim kućama, u oblastima visoke i niske džungle, priobalnim i planinskim krajevima. Spisak mesta na kojima se obavlja ovo rudarstvo je ogroman, a ta pojava je dodatno podstaknuta neverovatnim rastom cene zlata, koje trenutno dostiže 3.100–3.200 dolara po trojskoj unci, dok je pre manje od 10 godina cena bila 700–800 dolara. Taj porast je posledica međunarodne ekonomske i finansijske krize izazvane ratovima.
