Znakovite urugvajske palme suočavaju se s ozbiljnom pretnjom od crvenog palminog žiška, ili surlaša (Rhynchophorus ferrugineus), invazivne štetočine iz jugoistočne Azije. Prvi put otkriven u Urugvaju 2022. godine, kukac se brzo rasprostranio, proždirući hiljade stabala i uznemiravajući vlasti.
Crveni palmin žižak tiho uništava palme polaganjem stotina jaja u orezanim mestima. Izležene ličinke prave tunele i jedu unutrašnje tkivo drveta, što ga dovodi do smrti u roku od nekoliko nedelja. Simptomi uključuju opuštene listove, rupe u deblu i nagnutu, spljoštenu krunu. Veliki izazov u borbi protiv štetočina je njegova „nevidljivost“ u ranim stadijima, što otežava otkrivanje sve dok šteta često ne postane nepovratna.
Žižak je pronađen u 60 zemalja širom sveta, ali nigde drugde u Južnoj Americi. U Urugvaju se proširio na osam od 19 regiona zemlje, uključujući Montevideo, gde se procenjuje da je polovina od 19.000 palmi u glavnom gradu zaražena. Štetočina u početku napada ukrasne kanarske palme, pre nego što pređe na datulje. Vlasti strahuju da bi se mogla rasprostraniti na autohtono drveće u Urugvajskom rezervatu biosfere UNESKO-a, a potencijalno i širom kontinenta. Stručnjaci veruju da je kukac najverovatnije dospeo u luku Montevideo s nekim teretom i da je slučajno unet.
Mada je priznala zakasnelu reakciju, Estela Delgado, direktorka za bioraznolikost u urugvajskom Ministarstvu životne sredine, naglasila je snažnu posvećenost vlade suočavanju sa pretnjom. „Kasnimo sa rešavanjem problema, ali mu pristupamo sa velikom odgovornošću i ozbiljnošću.“
U martu je obrazovana radna grupa, a u maju je ministar životne sredine Edgardo Ortunjo borbu protiv žižaka proglasio „nacionalnim prioritetom“.
Montevideo je izdvojio sredstva za hemijske pesticide i insekticidne injekcije kako bi spasao približno 850 stabala. Grad od kraja 2023. godine takođe sprovodi program „cepljenja“ (endoterapije), tretirajući preko 1.800 palama kako bi se ubile larve. U odrasloj fazi, surlaš ima između 2 i 5 cm, crvenkasto-smeđe je boje sa crnim mrljama i izdužene rilice u obliku kljuna.
Vlasti Punta del Estea su takođe preduzele napore poput uništavanja zaraženog drveća i korišćenja feromonskih zamki.
Uprkos ovim merama, „visoka“ i rastuća populacija crvenog palminog žiška predstavlja značajnu i stalnu pretnju urugvajskim palmama.
Izvor: MercoPress
