Како процењујете утицај Трампових тарифа на економију ваше земље? Сада су новинари издања „Два Југа“ питали боливијске стручњаке о томе.
Марсело Арекипа, политиколог
Учинак одлука Доналда Трампа на боливијску економију је очигледан, јер постоје неке области као што су дрвна индустрија и производња накита које су сада ограничене у погледу количине коју могу да извозе.
Ово је приморало Боливију да брзо размисли о другим тржиштима и, наравно, да почне разматрати могућност тешњих односа са групом БРИКС. Главни партнер Боливије у овом економском блоку је Бразил, и Боливија пажљиво прати ова тржишта, као и утицај који САД имају на Бразил кроз повећање царина.
Соланже Кабрера је предавач на универзитету у Боливији, социолог и политиколог, присталица Ева Моралеса. Завршила је основне студије у области образовања, дипломирала на Универзитету Ксавијер де Чукисака у Сан Франциску и Вишој школи за обуку наставника Марискал Сукре. Тренутно се бави обуком лидера у разним виртуелним школама.
Сваки пут када чујемо да империја капитализма говори о царинама, немогуће је не сетити се да је, историјски гледано, растућа буржоазија била приморана борити се против протекционистичких мера аристократије. На пример, британска аристократија, која је још увек држала земљу у свом власништву, донела је Законе о житарицама, који беху на снази између 1815. и 1846. године. Ти закони наметаху царине на увоз житарица како би се заштитили њени интереси, подстичући извоз и ограничавајући увоз жита.
Суочена с тим, растућа буржоазија, уз подршку најамних радника, образовала је Антизаконску лигу житарица која се борила све до укинућа тих закона, што је представљало велики напредак у погледу слободне трговине. Данас је светска буржоазија, а посебно англоционистички империјализам, тај који намеће царине из истих разлога са којих је то некада чинила аристократија.
Царине које намеће англоционистичка империја
Како Трамп оправдава нове царине? Према њему, САД су жртва страних варалица и пљачкаша, па он зато, у месијанском духу, намеће оштре царине које би омогућиле повећање пореских прихода владе, подстакле домаћу потрошњу производа произведених у САД, подигле инвестиције у земљи и смањиле трговински мањак. Али не само то — он је јавно најавио царине и против земаља које не спречавају улазак миграната и дрога у САД, као и против Кине, Мексика и Канаде, те против оних који тргују са Русијом и другима. Другим речима, за Трампа су царине свелек за проблеме САД.
Неки тврде да су Трампове царине део тренутног трговинског рата; не може се порећи да такав рат постоји, јер је он једна од особености светског капитализма. То би важило када би све друге земље могле спроводити сличне политике; међутим, већина њих нема чак ни прилику да преговара о могућем смањењу тих мера и остаје им само да их прихвате.
Империја користи различита средства доминације, а царине су једно од њих. Дуги низ година САД су уживале у својој светској моћи, па Трамп уводи такве мере уверен у америчку надмоћ. Ипак, он није узео у обзир да се од његовог претходног мандата до сада светска стварност значајно изменила. Другим речима, англоционистичка империја губи моћ пред настајањем вишеполарног света, због чега прибегава очајничким мерама. Но, као што свака појава рађа своју супротност, уместо да се покоре, погођене земље настоје да се међусобно повежу како би пронашле нова тржишта.
Утицај на Вишенационалну Државу Боливију
Трамп је најавио повећање царина за Боливију од 10%. Поводом те новости, у земљи су се појавила два става.
Једни су гледишта да ће ова мера озбиљно погодити боливијску економију. Присталице овог става се позивају на извештај консултантске куће Oxford Economics, према коме ће Трампове царине погодити најрањивије економије региона, попут Ел Салвадора, Боливије и Хондураса. Такође, Боливијски институт за спољну трговину (IBCE) сматра да би ова мера могла отежати приступ америчком тржишту, што би Боливију оставило у заостатку у односу на конкурентније земље. Због тога многи критикују владу што се није више потрудила у преговорима са САД, траже да се отворе допуњујућа тржишта с Европском унијом и жале што Боливија нема дипломатске односе са Вашингтоном. Уопштено, десница и реакционарни сектори земље, као и увек, заузимају покоран и потчињен став, те користе ситуацију да захтевају боље односе са САД.
Други тврде да Трампове царине неће значајно утицати на боливијску економију. На пример, директор Националног института за статистику (INE) је рекао да је некада Боливија јако зависила од америчког тржишта, али да је данас та зависност знатно смањена. Он истиче: „Сједињене Државе се чак не налазе међу наших 10 главних трговинских партнера. Мање од 3% нашег укупног извоза отпада на то тржиште, тако да утицај није толико значајан“. Други аналитичари указују на то да је извоз у Бразил и Кину далеко већи, па би влада требало да јача економске односе са земљама БРИКС-а, како би се још више смањила зависност од САД; такође предлажу стратегије попут јачања међурегионалне трговине кроз веће повезивање са Меркосуром и Андском заједницом, подстицање индустријализације земље и друге мере.
Са своје стране, вође друштвених организација подсећају да је управо Ево Моралес, током свог мандата и као један од најзначајнијих антиимперијалистичких потеза у историји Боливије, протерао америчког амбасадора, ДЕА и невладине организације; због тога Трампове царине сада и не погађају озбиљно привреду земље. Ипак, постоји опасност да се околности промене с новом владом и да се привредна и политичка зависност од САД поново врате. У том случају, остаје нам једино уздати се у снагу народа.
Данијел Флорес Ескобар је саветник за пословну аналитику, економску и трговинску политику за компаније у Боливији.
Непосредан утицај царина је веома ограничен. Само 2,96% укупног извоза Боливије иде ка Сједињеним Америчким Државама. Увоз из САД у Боливију чини 10% укупног увоза. Према тим показатељима, Боливија има дефицит у трговинским односима са САД. У првом кругу увођења царина, Боливија је била међу најмање погођеним земљама, са само 10% царине, захваљујући методологији обрачуна коју је користила Трамповa администрација.
Међутим, утицаји су посредни. Трампове царине и трговински рат успорили су потражњу за сировинама у Кини, што је утицало на потражњу за робом из Латинске Америке у другим економијама, а то је довело до пада цена пољопривредних производа из Боливије као што су соја и пиринач.
С друге стране, одговор Кине и Европске уније на америчке царине убрзао је преговоре о трговинском споразуму ЕУ-Меркосур и подстакао раст цена минерала и метала произведених у Боливији и Латинској Америци, посебно злата, калаја, сребра и ретких земних метала. Изузетак је литијум, чија цена и даље пада.
Трампове царине представљају одговор на процес деиндустријализације и губитак конкурентности америчке економије, што је убрзано стратегијом пребацивања производње у ближе земље (nearshoring), коју су усвојиле државе попут Канаде и Мексика, користећи предности Споразума о слободној трговини (раније НАФТА, сада USMCA), као и успоном Кине као главног трговинског партнера многих земаља у свету.
