Студија Опсерваторије за људски развој Универзитета Аустрал, заснована на подацима аргентинског Националног института за статистику и попис (Indec), показала је значајне демографске промене у тој јужноамеричкој земљи, са смањењем броја рођених за 40 одсто од 2014. године.
Ово је један од највећих падова у Латинској Америци. Према попису из 2022. године, 57% домаћинстава није имало децу млађу од 18 година, у односу на 44% из 1991. године, док се број домаћинстава са децом смањио са 56% на 43% у истом периоду. Инокосна домаћинства су порасла са 13% у 1991. на 25%, а породице са једним родитељем постале су раширеније: 80% таквих породица сада воде жене, у поређењу са више од 50% између 1991. и 2010. године.
Поред тога, домаћинства са особама старијим од 65 година порасла су са 25% на 35%, а становништво старије од 85 година са 1,5% на 11,8%.
Ови трендови, условљени економским, друштвеним и глобалним чиниоцима, указују на старење становништва са мањим бројем деце, што изазива забринутост за будућу друштвену структуру Аргентине.
Резултати су објављени ове недеље поводом Међународног дана породице. Према Уједињеним нацијама (УН), овај дан има за циљ да „подиже свест о фундаменталној улози породице у васпитавању деце од раног узраста и могућностима учења за децу и младе“.
Другим речима, стопа фертилитета у Аргентини је испод нивоа замене, вероватно због поновљених економских криза. Међутим, претходне економске кризе нису произвеле овакве демографске промене.
Универзитет Аустрал такође истиче да је овај феномен примећен и у другим земљама, укључујући државе без економске кризе, као што су Швајцарска и Аустрија.
Повећање очекиваног животног века и пораст броја самохраних породица довели су до питања да ли је бездетност само економски проблем или су други фактори у игри.
Истраживачи су такође истакли повећање броја људи старијих од 85 година. Проценат људи старијих од 65 година порастао је између 1970. и 2022. године са 5,0% на 10,4%.
Извор: MercoPress
