Штрајкови у разним секторима аргентинске привреде већ дуже време не престају. Издање „Два Југа“ питало је наше уважене аргентинске стручњаке како оцењују стање штрајкачког покрета и шансе штрајкача да натерају власти на испуњавање њихових захтева.
Кристина Камањо, ректорка Националног универзитета „Мајке Трга Мајо“:
У Аргентини постоје синдикати који увек иступају за владу, они су провладини, а има и других, борбенијих синдиката.
На пример, АТЕ, Удружење државних службеника, активно је на плану борбе, планира борбу и скоро свакодневно излази на улице са протестима, одржава и штрајкове на разним местима и, уопште, протестује.
А постоје и други синдикати, попут UPCN, односно Unión de Trabajadores del Estado, de Nacionales. UPCN је више провладин, и ти људи се слажу с тим што им је влада повећала плате само за 2%, кад се урачуна инфлација. Пошто се многе индустријске гране затварају, наравно, радницима малих и средњих предузећа је јако тешко и наравно да су спремни протестовати против власти.
Напротив, великим бизнисменима сада иде јако добро, јер Милејева влада спонзорише прање новца, спонзорише чињеницу да не морају показивати папире, да не морају давати изјаве под заклетвом, тако да се права власт, власници богатства, налазе тренутно у веома доброј ситуацији јер зарађују више него икад.
Андрес Мачука, социолог и економиста, предавач на Универзитету Ла Матанза и члан синдиката „Сутеба Матанза“:
Истина је да се у Буенос Ајресу, који је седиште националне владе, националног главног града, повремено одржавају демонстрације на јавним местима, али нема ни генералног штрајка ни пројекта борбе, подржане главним центрима рада, више него сваким од њих.
Велику критику овде изазива Генерална радничка конфедерација и Уго Мојано, који није ступио у штрајк, који са владом води преговоре о пројектима за још већу савитљивост рада, а људи се налазе у стању узнемирености, али и очекивања. Чекају историјску ситуацију у којој се претходна власт подвргава огромним критикама, али то се не огледа у алтернативи онога што може да се претвори у нешто што почиње као неповерење да потпуна слобода предузетништва неће пружити излаз.
У самој ствари, ветар већ дува ка изборима у законодавним органима следеће године, па отуда и кандидатура Кристине Киршнер у руководству Јустицијалистичке партије (PJ), који говоре о томе да ће будућа влада припасти њима.
Дамијан Бауер, економиста, генерални секретар Националног универзитета Аргентине:
У самој ствари, ми оцењујемо да су штрајкови које је синдикални сектор спроводио током године били снажни, масовни у случају мобилизације, имали утицаја и последица, али ова власт не слуша захтеве и само у ретким случајевима био је добијен позитиван одговор на њих, што такође наводи на помисао да се ради о дугом процесу отпора и да традиционалне мере, ако и имају утицаја, нису довољне за постизање конкретних резултата, па синдикати у различитим секторима привреде стварају процес отпора и јединства.
