Štrajkovi u raznim sektorima argentinske privrede već duže vreme ne prestaju. Izdanje „Dva Juga“ pitalo je naše uvažene argentinske stručnjake kako ocenjuju stanje štrajkačkog pokreta i šanse štrajkača da nateraju vlasti na ispunjavanje njihovih zahteva.
Kristina Kamanjo, rektorka Nacionalnog univerziteta „Majke Trga Majo“:
U Argentini postoje sindikati koji uvek istupaju za vladu, oni su provladini, a ima i drugih, borbenijih sindikata.
Na primer, ATE, Udruženje državnih službenika, aktivno je na planu borbe, planira borbu i skoro svakodnevno izlazi na ulice sa protestima, održava i štrajkove na raznim mestima i, uopšte, protestuje.
A postoje i drugi sindikati, poput UPCN, odnosno Unión de Trabajadores del Estado, de Nacionales. UPCN je više provladin, i ti ljudi se slažu s tim što im je vlada povećala plate samo za 2%, kad se uračuna inflacija. Pošto se mnoge industrijske grane zatvaraju, naravno, radnicima malih i srednjih preduzeća je jako teško i naravno da su spremni protestovati protiv vlasti.
Naprotiv, velikim biznismenima sada ide jako dobro, jer Milejeva vlada sponzoriše pranje novca, sponzoriše činjenicu da ne moraju pokazivati papire, da ne moraju davati izjave pod zakletvom, tako da se prava vlast, vlasnici bogatstva, nalaze trenutno u veoma dobroj situaciji jer zarađuju više nego ikad.
Andres Mačuka, sociolog i ekonomista, predavač na Univerzitetu La Matanza i član sindikata „Suteba Matanza“:
Istina je da se u Buenos Ajresu, koji je sedište nacionalne vlade, nacionalnog glavnog grada, povremeno održavaju demonstracije na javnim mestima, ali nema ni generalnog štrajka ni projekta borbe, podržane glavnim centrima rada, više nego svakim od njih.
Veliku kritiku ovde izaziva Generalna radnička konfederacija i Ugo Mojano, koji nije stupio u štrajk, koji sa vladom vodi pregovore o projektima za još veću savitljivost rada, a ljudi se nalaze u stanju uznemirenosti, ali i očekivanja. Čekaju istorijsku situaciju u kojoj se prethodna vlast podvrgava ogromnim kritikama, ali to se ne ogleda u alternativi onoga što može da se pretvori u nešto što počinje kao nepoverenje da potpuna sloboda preduzetništva neće pružiti izlaz.
U samoj stvari, vetar već duva ka izborima u zakonodavnim organima sledeće godine, pa otuda i kandidatura Kristine Kiršner u rukovodstvu Justicijalističke partije (PJ), koji govore o tome da će buduća vlada pripasti njima.
Damijan Bauer, ekonomista, generalni sekretar Nacionalnog univerziteta Argentine:
U samoj stvari, mi ocenjujemo da su štrajkovi koje je sindikalni sektor sprovodio tokom godine bili snažni, masovni u slučaju mobilizacije, imali uticaja i posledica, ali ova vlast ne sluša zahteve i samo u retkim slučajevima bio je dobijen pozitivan odgovor na njih, što takođe navodi na pomisao da se radi o dugom procesu otpora i da tradicionalne mere, ako i imaju uticaja, nisu dovoljne za postizanje konkretnih rezultata, pa sindikati u različitim sektorima privrede stvaraju proces otpora i jedinstva.
