Историјски гледано, освајачи и реакција уопште, настоје да поделе народе, породе спорове међу браћом, створе зидове, физичке, уображене или идеолошке баријере тамо где раније постојаху само братство и добри односи; то су урадили у Абја Јали и на другим континентима.
Сад аргентинска влада, под изговором борбе с трговином дрогом, намерава да жичаном оградом разграничи границу са Боливијом; одлука је донета без претходног дипломатског дијалога са боливијском владом, показујући још једном надменост и склоност неукусним сучељавањима. Има оних који кажу да би то могао бити „Трампов ефекат“; ако је то случај, то би значило да Милејева влада не делује самоиницијативно и да стога, попут Трампа, не води рачуна о последицама по сопствену земљу. Такође треба да се запитамо зашто влада која је изазвала толико унутрашњих сукоба у својој земљи каже да је забринута за своју границу са земљом као што је Боливија; све указује да она само тражи тобожњег спољног непријатеља, покушавајући да одврати пажњу свом становништву и једновремено створи одређено национално јединство око тог сукоба.
Боливијска влада са своје стране разматра могућност дипломатских решења, позивајући на миран суживот између суседних земаља; међутим, мера коју је објавила аргентинска влада није изазвала нарочиту пометњу међу становништвом, пошто унутрашњи сукоби много више забрињавају боливијски народ; иако су се неки сектори изјаснили против поменуте мере, има много оних који су против кријумчарења на граници јер утиче на националну производњу.
У сваком случају, анализе из Боливије се више усредсређују на чињеницу постављања непотребних физичких баријера, док је тренд у Абја Јали уједињење народа, поновно стварање братских веза, ради очувања наших природних ресурса, пред лицем велике опасности коју представља очај и глад за моћи царства што се налази у опадању. У том смислу, суочени са ставом, показаним од Милејеве капитулантске владе, можемо се само запитати: да ли бисмо могли очекивати нешто друго од англоционизма?
Сукре, Боливија, 4. фебруара 2025.
