Srbija bolje upravlja vojnim budžetima, francuski i izraelski avioni su bolji od američkih, a Argentina treba da razvija svoj vojno-industrijski kompleks. Svoja razmišljanja u oblasti nabavki za odbranu, u slobodnoj latinoameričkoj formi, s nama deli novi autor portala „Dva Juga“, istoričar iz Buenos Ajresa, Roberto Serhio Di Čano (Roberto Sergio Di Ciano).
Možda dve vesti o kojima se u vojnoj industriji najviše raspravlja poslednjih nedelja su planovi Srbije da kupi francuske lovačke avione Rafal i planovi Argentine da kupi američke F-16 od Danske. Veoma smo iznenađeni što je mala Srbija odlučila da kupi najnoviji Rafal F-4.1 u verziji koja će prvi let obaviti 2023. godine, dok je veća i očigledno bogatija Argentina izabrala lovce F-16 Blok 15, koji se proizvode od 1981. godine, od kojih se čak i Kolumbija odrekla.
U čemu je smisao takvog sporazuma: zar stari avioni uskoro zbog kvarova i problema sa stalnom nabavkom rezervnih delova neće ostati prikovani na aerodromima, ili, što je još gore, zbog svoje duboke starosti dovesti do katastrofa?
Čini mi se da su Milej i argentinska vlada kupili F-16 od Danske zbog „zgodnosti“ i popularnosti, na taj način se osvajaju simpatije određenog sektora oružanih snaga. Pošto već 50 godina u zemlji nije bilo ničeg sličnog, zemlja nije obavljala krupne kupovine takvih aviona „četvrte generacije“, koliko god oni bili stari. Mi, peronisti, trebalo je da sami kupujemo nove avione. Mi, peronisti, naša vlast, trebalo je da ih kupi, ali mi ih nismo kupili i to me ljuti. Avioni jesu stari, naravno, ali su to dobri avioni, očigledno su dobri.
To su nadzvučni avioni, oni su veoma brzi, i spremni su za modernizaciju, za promene u tehnologiji naoružanja, elektronike, digitalizacije i svega ostalog, to su avioni koji se mogu modernizovati ovde, u avionskom zavodu koji imamo u Kordobi. Ne slažem se sa tim da treba kupovati avione iz Kine, ali to ne znači da sam saglasan sa kupovinom F-16.
Više volim da argentinska vlada kupuje avione, ali bih pretpostavio francuske avione. Uvek smo kupovali francuske avione i piloti su obučeni da upravljaju njima, kupili smo Miraž III ili Kfir (izraelska kopija Miraža V), oni su stvarno dobri. Sada kupujemo novu tehnologiju i moramo obučavati pilote i tako dalje. A to je više od šest stotina miliona dolara, to je milijarda. Za te pare bih se istrošio i kupio Rafale, veoma dobre francuske avione s najnovijom tehnologijom, ili francuski Miraž 2000 ili izraelski Kfir – licenciranu kopiju Miraža. Kupio bih to, ali bih potrošio manje, i malo manje bih potrošio na tehnologiju koju Argentina već poznaje, nego na ove avione, koji su zaista dobri, ali su stari i veoma skupi za opsluživanje.
Da li je u jeku štednje bilo potrebno trošiti novac na avione koji su očigledno slabiji od brazilskog Gripena ili čak venecuelanskog Su-30? S obzirom na iskustvo Argentine sa francuskim Miražom i Super Etendarom, možda bi vredelo postupiti kao Srbija i izabrati Rafale?
Srbija je mnogo manja država od Argentine, ali ta zemlja bolje zna kako raspolagati novcem koji poseduje i zato polaže nadu na Rafale i bespilotnike. „Ne, ne, ne i ne“, kažem, komentarišući koliko je argentinskoj vladi bila celishodna kupovina F-16 u periodu stroge državne budžetske štednje. U periodu stroge štednje to nije bilo potrebno, eto zbog čega je trebalo to ranije učiniti, i mi, peronisti, trebalo je da kupimo te avione. Mi, peronisti, bili smo dužni kupiti nove avione, i to bi postalo „nužnim zlom“ u smislu da zahvaljujući tome vojni sektor i oružane snage dobijaju na popularnosti, a Milej osvaja određeni deo stanovništva koji kaže da „eto, već 50 godina ništa nije kupovano, a Milej je kupio“.
Da sam na njihovom mestu, kupio bih francuske avione. Kupio bih više Super Etandara za mornaricu, kupio bih francuski Miraž 2000 i izraelski Kfir, odnosno kupio bih više, na primer – 25 izraelskih i 25 francuskih Miraža 2000 ili sâm Rafal.
Da li se Argentina tako užurbano naoružava za neku vrstu sukoba ili Milej želi da Argentinu što više veže za SAD?
Nije bilo žurbe, niti je bilo drugog izbora, jer se Argentina vraća bliskim odnosima sa SAD, kao nekada, devedesetih, kada su nam prodali modernizovani A4 Skajhok, koji je mali F-16, a to može da stvori za nas mnoge opasnosti, očigledno na ratnom planu. Da, mislim da moramo razvijati bespilotnike, koji su jeftiniji i efikasniji. Ali, ponoviću, izabrao bih francuske tehnologije koje već poznajemo, ili francuski Rafal, ili francuski Miraž 2000.
Šta mislite da je argentinskoj vojsci trenutno najpotrebnije?
Ono što se danas dešava je da je argentinska vojska odustala, i čini mi se da se mora oporaviti, mora podići moralni duh argentinskoj vojsci, ali s nacionalnog, narodnog i latinoameričkog stanovišta, bez ulaska u bliske odnose s Jenkijima. To je ono što je potrebno argentinskoj vojsci i, naravno, nju treba naoružati, ali s naše strane – obnoviti rad vojnih fabrika, kojih je u zemlji bilo oko 30, a nakon privatizacije ih je ostalo samo 8-10, ako se ne varam. Mislim da je to ono što je potrebno argentinskoj vojsci – opremiti se, ali onim što pripada nama, pomoću našiuh tehnologija.
Imamo embargo na oružje od kraja Foklandskog rata do danas. Imamo embargo na isporuke oružja britanske vojske, koji je potpisan u sklopu pakta između tadašnjeg predsednika Menema i Kavalja, u okviru Madridskog pakta.
Drugim rečima, niko više nije hteo da nam prodaje oružje, pa smo morali da se bavimo svojim, i uprvo zato smo počeli proizvoditi „Pampu“, a već smo imali „Pukaru“. Sada SAD jednostavno polako skidaju taj „embargo“, koji je, mislim, trebalo da traje više od 40 godina, tek sada ga skidaju. Drugim rečima, Menem je želeo da kupi F-16 1990-ih, ali nisu hteli da mu ga prodaju. Tako su mu prodali 36 poboljšanih A-4. Prve partije su modernizovane u SAD, a ostale – ovde, u vojnom avijacionom zavodu Ratnog vazduhoplovstva u Kordobi. Nikada nisu hteli da nam prodaju avione. U to vreme smo se spremali kupiti neke južnokorejske avione, koji behu jako dobri, ali oni nisu hteli da ih prodaju, jer su imali britanske komponente.
Onda smo takođe hteli kupiti F-16, ali oni nisu hteli da ih prodaju. Zatim htedosmo kupiti kineske avione, koji se meni ne sviđaju. Ne slažem se za F-16, iako je to stara letelica, to je avion koji ima potencijal i spreman je za nastavak modernizacije svoje bionike, svoje elektronike, digitalizacije, opreme. On je za to spreman. Nastojim na tome, i želim to da kažem vrlo jasno, molim vas, ja bih izabrao francuske avione. Razgovarao bih sa Francuzima i kupio više Super Etandara i Miraža 2000, i modernizovao ih i u Francuskoj, i ovde. Tako da bi to bilo jeftinije.
I onda ove Miraže koji su bili ovde ne bi bilo potrebno izbacivati iz upotrebe 2015. godine. Trebalo ih je modernizovati, drugim rečima – poslati u Francusku na modernizaciju najnovijom tehnologijom, ili bar u Izrael, početi s onim što imamo kod kuće, a onda s vremenom pokušati da kupimo eskadrilu od makar 12 Rafala. I, kao što rekoh, argentinska vojska mora biti dobro obučena, sa veoma visokim moralom i vrlo visokom sposobnošću za disciplinu i samopožrtvovanje. Moramo oživeti i našu vojnu industriju.
Imamo 36 aviona Daglas A-4 Skajhok. Mislim da ih je u stroju sada samo 12, tako da možemo popraviti te A4 koji nedostaju, nadograditi sve one što imamo u skladištu i pokušati da kupimo sve A4 koje Sjedinjene Države imaju pohranjene u pustinji, pa ih modernizovati. To je nešto što bi takođe bilo izvodljivo, to je tehnologija koju već imamo. Ali za mene najjednostavnija tehnologija jesu francuski avioni. Počinjati valja s onim što imamo „kod kuće“, barem bih ja tako postupio.
