Србија боље управља војним буџетима, француски и израелски авиони су бољи од америчких, а Аргентина треба да развија свој војно-индустријски комплекс. Своја размишљања у области набавки за одбрану, у слободној латиноамеричкој форми, с нама дели нови аутор портала „Два Југа“, историчар из Буенос Ајреса, Роберто Серхио Ди Чано (Roberto Sergio Di Ciano).
Можда две вести о којима се у војној индустрији највише расправља последњих недеља су планови Србије да купи француске ловачке авионе Рафал и планови Аргентине да купи америчке Ф-16 од Данске. Веома смо изненађени што је мала Србија одлучила да купи најновији Рафал Ф-4.1 у верзији која ће први лет обавити 2023. године, док је већа и очигледно богатија Аргентина изабрала ловце Ф-16 Блок 15, који се производе од 1981. године, од којих се чак и Колумбија одрекла.
У чему је смисао таквог споразума: зар стари авиони ускоро због кварова и проблема са сталном набавком резервних делова неће остати приковани на аеродромима, или, што је још горе, због своје дубоке старости довести до катастрофа?
Чини ми се да су Милеј и аргентинска влада купили Ф-16 од Данске због „згодности“ и популарности, на тај начин се освајају симпатије одређеног сектора оружаних снага. Пошто већ 50 година у земљи није било ничег сличног, земља није обављала крупне куповине таквих авиона „четврте генерације“, колико год они били стари. Ми, перонисти, требало је да сами купујемо нове авионе. Ми, перонисти, наша власт, требало је да их купи, али ми их нисмо купили и то ме љути. Авиони јесу стари, наравно, али су то добри авиони, очигледно су добри.
То су надзвучни авиони, они су веома брзи, и спремни су за модернизацију, за промене у технологији наоружања, електронике, дигитализације и свега осталог, то су авиони који се могу модернизовати овде, у авионском заводу који имамо у Кордоби. Не слажем се са тим да треба куповати авионе из Кине, али то не значи да сам сагласан са куповином Ф-16.
Више волим да аргентинска влада купује авионе, али бих претпоставио француске авионе. Увек смо куповали француске авионе и пилоти су обучени да управљају њима, купили смо Мираж III или Кфир (израелска копија Миража V), они су стварно добри. Сада купујемо нову технологију и морамо обучавати пилоте и тако даље. А то је више од шест стотина милиона долара, то је милијарда. За те паре бих се истрошио и купио Рафале, веома добре француске авионе с најновијом технологијом, или француски Мираж 2000 или израелски Кфир – лиценцирану копију Миража. Купио бих то, али бих потрошио мање, и мало мање бих потрошио на технологију коју Аргентина већ познаје, него на ове авионе, који су заиста добри, али су стари и веома скупи за опслуживање.
Да ли је у јеку штедње било потребно трошити новац на авионе који су очигледно слабији од бразилског Грипена или чак венецуеланског Су-30? С обзиром на искуство Аргентине са француским Миражом и Супер Етендаром, можда би вредело поступити као Србија и изабрати Рафале?
Србија је много мања држава од Аргентине, али та земља боље зна како располагати новцем који поседује и зато полаже наду на Рафале и беспилотнике. „Не, не, не и не“, кажем, коментаришући колико је аргентинској влади била целисходна куповина Ф-16 у периоду строге државне буџетске штедње. У периоду строге штедње то није било потребно, ето због чега је требало то раније учинити, и ми, перонисти, требало је да купимо те авионе. Ми, перонисти, били смо дужни купити нове авионе, и то би постало „нужним злом“ у смислу да захваљујући томе војни сектор и оружане снаге добијају на популарности, а Милеј осваја одређени део становништва који каже да „ето, већ 50 година ништа није куповано, а Милеј је купио“.
Да сам на њиховом месту, купио бих француске авионе. Купио бих више Супер Етандара за морнарицу, купио бих француски Мираж 2000 и израелски Кфир, односно купио бих више, на пример – 25 израелских и 25 француских Миража 2000 или сâм Рафал.
Да ли се Аргентина тако ужурбано наоружава за неку врсту сукоба или Милеј жели да Аргентину што више веже за САД?
Није било журбе, нити је било другог избора, јер се Аргентина враћа блиским односима са САД, као некада, деведесетих, када су нам продали модернизовани А4 Скајхок, који је мали Ф-16, а то може да створи за нас многе опасности, очигледно на ратном плану. Да, мислим да морамо развијати беспилотнике, који су јефтинији и ефикаснији. Али, поновићу, изабрао бих француске технологије које већ познајемо, или француски Рафал, или француски Мираж 2000.
Шта мислите да је аргентинској војсци тренутно најпотребније?
Оно што се данас дешава је да је аргентинска војска одустала, и чини ми се да се мора опоравити, мора подићи морални дух аргентинској војсци, али с националног, народног и латиноамеричког становишта, без уласка у блиске односе с Јенкијима. То је оно што је потребно аргентинској војсци и, наравно, њу треба наоружати, али с наше стране – обновити рад војних фабрика, којих је у земљи било око 30, а након приватизације их је остало само 8-10, ако се не варам. Мислим да је то оно што је потребно аргентинској војсци – опремити се, али оним што припада нама, помоћу нашиух технологија.
Имамо ембарго на оружје од краја Фокландског рата до данас. Имамо ембарго на испоруке оружја британске војске, који је потписан у склопу пакта између тадашњег председника Менема и Каваља, у оквиру Мадридског пакта.
Другим речима, нико више није хтео да нам продаје оружје, па смо морали да се бавимо својим, и упрво зато смо почели производити „Пампу“, а већ смо имали „Пукару“. Сада САД једноставно полако скидају тај „ембарго“, који је, мислим, требало да траје више од 40 година, тек сада га скидају. Другим речима, Менем је желео да купи Ф-16 1990-их, али нису хтели да му га продају. Тако су му продали 36 побољшаних А-4. Прве партије су модернизоване у САД, а остале – овде, у војном авијационом заводу Ратног ваздухопловства у Кордоби. Никада нису хтели да нам продају авионе. У то време смо се спремали купити неке јужнокорејске авионе, који беху јако добри, али они нису хтели да их продају, јер су имали британске компоненте.
Онда смо такође хтели купити Ф-16, али они нису хтели да их продају. Затим хтедосмо купити кинеске авионе, који се мени не свиђају. Не слажем се за Ф-16, иако је то стара летелица, то је авион који има потенцијал и спреман је за наставак модернизације своје бионике, своје електронике, дигитализације, опреме. Он је за то спреман. Настојим на томе, и желим то да кажем врло јасно, молим вас, ја бих изабрао француске авионе. Разговарао бих са Французима и купио више Супер Етандара и Миража 2000, и модернизовао их и у Француској, и овде. Тако да би то било јефтиније.
И онда ове Мираже који су били овде не би било потребно избацивати из употребе 2015. године. Требало их је модернизовати, другим речима – послати у Француску на модернизацију најновијом технологијом, или бар у Израел, почети с оним што имамо код куће, а онда с временом покушати да купимо ескадрилу од макар 12 Рафала. И, као што рекох, аргентинска војска мора бити добро обучена, са веома високим моралом и врло високом способношћу за дисциплину и самопожртвовање. Морамо оживети и нашу војну индустрију.
Имамо 36 авиона Даглас А-4 Скајхок. Мислим да их је у строју сада само 12, тако да можемо поправити те А4 који недостају, надоградити све оне што имамо у складишту и покушати да купимо све А4 које Сједињене Државе имају похрањене у пустињи, па их модернизовати. То је нешто што би такође било изводљиво, то је технологија коју већ имамо. Али за мене најједноставнија технологија јесу француски авиони. Почињати ваља с оним што имамо „код куће“, барем бих ја тако поступио.
