Tek što je preuzeo dužnost, američki predsednik Donald Tramp je odmah počeo da deportuje ilegalne imigrante i uopšte pooštrava američku imigracionu politiku.
Kakav je stav stanovnika Meksika u vezi s ovom situacijom? Da li očekuju da deportacije postanu strože i da će se situacija za Meksikance u SAD pogoršati? O tome za izdanje „Dva Juga“ govori Rikardo Domingez Gvadarama, istraživač na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika, Latinoameričke studije, Meksiko.
U Meksiku se mogu uočiti različite reakcije na američkog predsednika. S jedne strane, vlada pokazuje suverenu odlučnost. Tvrdi da zagovara saradnju, a ne potčinjavanje.
Čak nagoveštava da već ima konkretne planove da se izbori s mogućim dolaskom meksičkih migranata proteranih iz Sjedinjenih Država. Meksički biznismeni ponudili su podršku meksičkoj vladi i 50.000 radnih mesta za migrante. Istovremeno, vlada pruža utočišta i raznovrsnu podršku ilegalnim međunarodnim migrantima koji se vraćaju na teritoriju Meksika. Ovde je, za razliku od prethodnih godina, meksička vlada postavila uslove vladi SAD.
Neće prihvatiti sve migrante drugih nacionalnosti, niti će primiti broj koji prevazilazi humanitarne mogućnosti koje Meksiko može da ponudi. To je postalo jasno jer je američka vlada bila prinuđena da prihvati migrante u Gvatemali, Brazilu i drugim zemljama. Letovi nisu mogli čak ni da obavljaju kroz meksički vazdušni prostor jer se Meksiko ne slaže s imigracionom politikom SAD. Javnost, većina meksičkog društva, više od 73 odsto podržavalaca vlade predsednice Klaudije Šejnbaum, podržava stav koji je zauzela predsednica.
Ona podržava preduzete mere i odlučno odbacuje stav predsednika SAD. U narodu su se čak ispoljile takve pojave kao što su marševi s izjavama podrške stavu Meksika i potpunog neprihvatanja vlade SAD. Meksičko društvo se takođe ujedinilo u nacionalističkim osećanjima, suočeno s namerama američke vlade da iskoristi kriminalne grupacije kao izgovor za mešanje u meksička pitanja. Zajednica se pridružila meksičkoj vladi u zahtevu da Sjedinjene Države učine nešto po pitanjima upotrebe narkotika u toj zemlji i društvenog raspadanja.
Pre razmišljanja o upadu u Meksiko, valjalo bi razmisliti o pružanju zdravstvene zaštite američkom stanovništvu. Bilo je tvrdnji da američka vlada ne priznaje da na njenom tlu takođe deluju kriminalne grupacije američkog porekla. SAD ne čine ništa protiv mreža trgovine drogom ili pranja novca koje se dešava u celom njihovom finansijskom sistemu. Tirada Donalda Trampa je podstakla nacionalnu solidarnost, a isto će se desiti i sa migrantima u SAD, ujediniće se protiv postupaka predsednika SAD, koji su, kako je vidno poslednjih dana, uticali na ekonomiju i trgovinu u ovoj zemlji. Ilegalni imigranti su prestali da odlaze na posao; ova mera se doživljava kao pritisak na vladu zemlje.
Očekujete li pooštravanje deportacija i pogoršavanje uslova života Meksikanaca u SAD?
Postoji neizvesnost. Postoji uverenje da predsednik SAD neće uspeti da ostvari svoje ciljeve, kako zbog ekonomskih posledica, tako i zbog zahteva poslovnog sektora, koji će biti neposredno pogođen.
S druge strane, veruje se da će u uslovima nepredvidivog i autoritarnog predsednika doći do masovnih proterivanja, ali postoji poverenje u meksičku vladu, koja ne samo da je spremna prihvatiti sve Meksikance što žele da se vrate u zemlju i pružiti pomoć svima koji odluče da ostanu u Sjedinjenim Državama, nego je i pripremila mere ne samo za obuzdavanje, već i za suprotstavljanje udarima Bele kuće.
