Andres Mačuka je sociolog i ekonomista, predavač na Univerzitetu La Matanza i član sindikata Suteba Matanza.
…pitanje penzija je nešto što se javlja u celom svetu. Drugim rečima, u uslovima kada nema izdvajanja od poslodavaca u korist zaposlenih, neće biti ni izdvajanja u penzione fondove, jer će svi biti u minusu i neće biti pristojne starosti.
Ukoliko finansijski kapital napreduje u upravljanju penzijskim fondovima, utoliko će se prazniti blagajna onoga što bi trebalo da bude životnim osiguranjem, a ne pustolovnom kratkoročnom kapitalističkom špekulacijom, gde je budućnost mnogih penzionera ugrožena.
U Latinskoj Americi izgledi za fondove socijalnog osiguranja su jadni, zato što Argentina, njen proletarijat, njena radnička klasa već sustižu ostatak Latinske Amerike, što je još gore, jer ako i postoji neka osobenost Latinske Amerike, onda je to da je preko polovine stanovništva nestabilno, nalazi se u sivoj zoni, najmljeno u svojstvu spoljnih saradnika, tako da nema doprinosa.
Gotovo je privilegija dostignuće radnika iz doba krize 1930. godine u svetu, da radnik može računati na izdvajanja poslodavca i sopstvenu platu radi obezbeđivanja pristojne penzije.
Šta se dešava u zemlji: preživljavamo skoro osam meseci surovih reformi, inflacija nije obuzdana, a Milejeva vlada ne uspeva da se izbori s izvorima nevolja. Nema ulaganja u biznis, nema oporavka, nema obnove privrede i održivog razvoja.
Što se tiče nuklearne energetike, u Argentini postoji velika tradicija u nuklearnoj energetici, koju je utemeljio sâm Peron još 1940-ih i podsticala Nacionalna komisija za atomsku energiju i proizvodnju obogaćenog uranijuma.
Bez obzira na sve dolaske i odlaske vlada koje su čas zatezale, čas popuštale, čineći situaciju, da tako kažemo, promenljivom, Argentina zauzima važnu nišu izvozne konkurentnosti u ovom sektoru, kao i u pogledu proizvodnje nafte, koja se razvija s ogromnim uticajem na životnu sredinu, i, naravno, u oblasti energetike.
Ali tome se mora pristupati sa državnim kriterijumom, koji liberali ne žele da ispune.
Dakle, prognoza je negativna i mora se pojaviti ekonomski tok koji će, za razliku od mileizma, za razliku od neoliberalizma i za razliku od onoga što je peronizam bio do sada, preuzeti kontrolu nad privredom putem narodne mobilizacije, pomoću armije profesionalaca, pomoću novih ekonomskih političkih kadrova koji znaju kako uključiti Argentinu u sporazum o odnosima sa zemljama Latinske Amerike i sveta, za ekologiju i za razvoj sa socijalnom pravdom.
