Pedro Pablo Jijon Očoa: Ekvadorska neoliberalna diktatura

Ekvador doživljava sraman politički istorijski period; skoro osam godina zapuštenosti, bespomoćnosti i deinstitucionalizacije; sámo društvo pati od duboke apatije koja ćuti pred političkim zloupotrebama, ćuti pred razaranjem države, ćuti pred kršenjem sopstvenih prava na dostojan život, kao što su rad, studiranje, preduzetništvo i pošteno napredovanje.


Pedro Pablo Jijon Očoa

SVEOPŠTA APATIJA

Postoji grupa ljudi što sebe nazivaju „pristojnim“, s niskom razinom načitanosti i obrazovanosti, koji su postali apatični tapšači ovim neoliberalnim diktatorima. To su ljudi sa dubokim emocionalnim prazninama, oštrim kompleksom niže vrednosti, bez svesti o svojim korenima, bez vizije sopstvenog života; koriste sve vrste napada na slobodoumne ljude kako bi popunili svoju nesigurnost, privukli pažnju i osetili se prihvaćenim u petom kvintilu (najbogatiji deo stanovništva), gde im nije mesto. Ova grupa stanovništva je lak plen neoliberalne komunikativne strategije.

NEOLIBERALNA DIKTATURA

U prethodnim člancima sam tvrdio da neoliberalni sistem nije struja političke ili filozofske misli, nije socijalni napredak usmeren ka blagostanju i dostojnom životu društva; tvrdim da je to organizovan sistem pljačke dobara i imovine jedne države.

U Latinskoj Americi već smo bili svedoci krvavih diktatura, koje počinju isturanjem neoliberalnih kandidata za predsednike država uz podršku hegemonističke štampe i međunarodnih grupa vlasti poput G7, oni dolaze do najvišeg položaja, da bi malo po malo prekršili političke ustave, zakone, kooptirali državne institucije, prisvojili nacionalne resurse, a onda se penzionisali da žive udobno u zemljama poput Portugala.

ŠTAMPA KAO NEOLIBERALNA STRATEGIJA

Štampa je oduvek bila oružje koje neoliberalne diktature koriste za progon progresivnih aktera i procesa širom sveta što se zalažu za razvoj i društvenu pravdu; možemo analizirati istoriografiju, od Rimskog carstva do Vijetnamskog rata, i videti kako se manipuliše informacijama u korist najjačih, finansijske vlasti, holdinga.

Hegemonistička štampa je takođe evoluirala, koristeći pravnički rat i veštačku inteligenciju (VI) za izoštravanje svojih napada, medijske montaže za progone i ugušivanje opozicije – praksa koja izaziva krajnju odvratnost.

GRAĐANSKA MOĆ

U Latinskoj Americi i Ekvadoru oživele su, pomoću glasanja podstaknutih štampom, neoliberalne diktature, što je dovelo do rušilačkih posledica, na primer, migracije što razara porodice koje su glavno jezgro društva u kome se usađuju vrednosti i dobri običaji.

Neophodno je da se društvo u celini samoorganizuje, obuči, stvori produktivne projekte, pripremi mlade lidere koji će preuzeti na sebe odgovornost na svim frontovima – sportskom, proizvodnom, društvenom, političkom i mnogim drugim. Društvene mreže će odigrati važnu ulogu u dostizanju stvarne građanske moći.

DEMOKRATSKO ORUŽJE

Normalne demokratije takođe imaju tri moćna oružja za kidanje okova neoliberalnih diktatura – oružja, kojima se moramo opremiti i primeniti ih u praksi: obrazovanje, koje vodi ka razumevanju i nepristrasnoj analizi, organizovano građansko društvo kao narodna vlast i snaga svesnog birača. S ovim demokratskim oružjem moći ćemo zbaciti neoliberalne diktature u Latinskoj Americi, moći ćemo održati tempo napretka, dostići pravdu koja će doneti mir.

Izvor: A Paso Llano

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *