Новчане дознаке од родбине из иностранства представљају значајну потпору не само у Србији, већ и у Мексику. Због тога би било каква ограничења овде могла изазвати проблеме не само за предузећа, већ и за хиљаде обичних људи.
Како се у мексичким финансијским круговима гледа на могуће увођење пореза од 5% на пребацивање новца из Сједињених Држава? Да ли се припремају неке нејасне заобилазне шеме?
О томе говори Паулина Домингез, која је дипломирала и магистрирала међународне односе и брани докторат из политичких наука на Факултету политичких и друштвених наука УНАМ.
Предлог републиканаца да се уведе порез од 5% на дознаке које се шаљу из Сједињених Држава у Мексико ваља разумети не само с фискалне тачке гледишта. То није изолована или техничка мера: то је смишљен политички чин хегемонистичке силе која је историјски користила свој економски утицај као облик контроле над својим јужним суседима. Порука је јасна: то је окрутно подсећање на то ко има моћ у овом историјски неравноправном односу.
Мексико је тренутно водећи светски прималац дознака, са више од 63 милијарде долара у 2023. Овај ток не представља само подршку породици, већ и макроекономски јастук који ублажава структурну неједнакост земље. Парадоксално, то је такође непосредан резултат заједничке историје принудног сиромашења, неравноправних уговора и зависности од посла.
Мексички институт финансијских руководилаца (ИМЕФ) упозорава да би ова мера обесхрабрила употребу званичних канала и натерала мигранте да траже алтернативне, непрозирне и ризичне путеве. Али више од нежељене последице, ово изгледа као део структуралне логике: криминализација људске мобилности, ометање обрта новца и дисциплиновање периферије.
Кажњени су не само они што раде и шаљу, већ и држава пријема. Мексико, као национална држава, претвара се у посматрача иностране одлуке која непосредно утиче на економију његових најугроженијих сектора. Још једном, америчка влада делује и као судија и као порота, регулишући токове који јој не припадају, али за које сматра да су у њеном власништву.
Платформе за дигиталне дознаке, које су смањиле трошкове и прошириле приступачност к финансијским услугама такође би могле бити погођене. Компаније попут Bitso, Nu и Wise сада се суочавају са потенцијалном нерасположеношћу за званично коришћење њихових услуга, што би отворило врата подземним шемама пребацивања новца, неформалним мрежама или нерегулисаним криптоактивама. Другим речима: више сенке, мање финансијске суверености.
Одговор мексичке владе, иако дипломатски чврст, изгледа и даље везан границама институционалног језика. Клаудија Шејнбаум осудила је ту меру као „дискриминаторну“, а министар финансија је упозорио на могућа кршења двостраних споразума. Али основни проблем је други: Мексико није развио суверену стратегију за решавање спољних претњи својој народној економији.
У основи, расправа о дознакама не носи економски, већ политички карактер: да ли ће се Мексико и даље мирити с тим да животи милиона његових грађана зависе од дозволе коју је наметнула сила која их је протерала? Оно што је у питању није само порез: то је потврда структурне подређености Мексика казненој логици америчких власти.
