Nova američka imigraciona politika pod predsednikom Donaldom Trampom izazvala je složenu reakciju Meksikanaca, kako u političkoj areni, tako i u civilnom društvu.
Otkad je Tramp ponovo preuzeo dužnost, njegov pristup je bio nedvosmislen: pooštriti mere imigracione kontrole i povećati broj deportacija, što je prouzrokovalo zabrinutost u Meksiku. Premda su neki sektori, poput poslovnog, pozdravili privremenu obustavu uvođenja carinskih tarifa Meksiku, čime je izbegnuta neposredna ekonomska kriza, opšte shvatanje je da dvostrani odnosi ostaju neravnopravni.
Meksička vlada morala je preuzeti značajne troškove, kao što je raspoređivanje nacionalne garde na granici. Ova odluka je kritikovana, jer, iako kratkoročno može izgledati povoljno, postavlja Meksiko u podređeni položaj u odnosu na Sjedinjene Države.
Što se tiče deportacije, situacija je zabrinjavajuća. U prvim nedeljama rada Trampove administracije, Meksiko je primio više od 6.000 deportovanih, što uzrokuje zebnju, s obzirom da meksički migranti čine značajan deo od 11 miliona ilegalnih imigranata u Sjedinjenim Državama. To stvara neizvesnost u pogledu budućnosti naših sunarodnika koji bi, osim što se suočavaju sa sve restriktivnijim procesom imigracije, mogli postati deo još većeg priliva povratnika u Meksiko.
Postoji sasvim opipljiva zabrinutost da će se uslovi života Meksikanaca na teritoriji SAD pogoršati. Pooštravanje imigracione politike pogađa ne samo one što su u procesu deportacije, već i Meksikance koji legalno žive u zemlji.
Očekuje se da će pojačani nadzor stvoriti neprijateljsko okruženje i za migrante i za građane. Zaista, takva situacija može dovesti do porasta ksenofobije ne samo u SAD, već i u Meksiku zbog sve većeg broja tranzitnih migranata i pritiska na lokalne resurse.
Održavanje dobronamernog stava i solidarnosti u Meksiku prema migrantima drugih nacionalnosti biće presudno.
Trampova strategija za korištenje migracija kao alata političkog pritiska ostaje ključni činilac u dvostranim odnosima. S tim u vezi, na obećanje da će se zaustaviti protok oružja u Meksiko, posebno jurišnih pušaka koje koriste narko-karteli, neki analitičari gledaju skeptički. Ovo obećanje smatraju prilično praznim i lišenim konkretnih radnji. Nedostatak jasnih pokazatelja, s kojima bi se mogao proceniti stvarni efekat ove mere, učvršćuje mišljenje da su Trampova obećanja u osnovi unutarpolitičke strategije, usmerene na jačanje njegove izborne baze. Zbog toga se očekuje da će odnosi među dvema zemljama ostati napeti i odlikovati se novim migracionim, fiskalnim i trgovinskim pritiscima, pošto je Meksiko primoran ustupati interesima SAD u nejednakim uslovima.
Autorka je diplomirala i magistrirala međunarodne odnose. Brani doktorat iz političkih nauka na Fakultetu političkih i društvenih nauka UNAM – Nacionalni autonomni univerzitet u Meksiku (Universidad Nacional Autónoma de México, UNAM).
