Паулина Домингез: Између дипломатије и притиска: Мексико се суочава с Трамповом имиграционом политиком

Нова америчка имиграциона политика под председником Доналдом Трампом изазвала је сложену реакцију Мексиканаца, како у политичкој арени, тако и у цивилном друштву.


Паулина Домингез

Откад је Трамп поново преузео дужност, његов приступ је био недвосмислен: пооштрити мере имиграционе контроле и повећати број депортација, што је проузроковало забринутост у Мексику. Премда су неки сектори, попут пословног, поздравили привремену обуставу увођења царинских тарифа Мексику, чиме је избегнута непосредна економска криза, опште схватање је да двострани односи остају неравноправни.

Мексичка влада морала је преузети значајне трошкове, као што је распоређивање националне гарде на граници. Ова одлука је критикована, јер, иако краткорочно може изгледати повољно, поставља Мексико у подређени положај у односу на Сједињене Државе.

Што се тиче депортације, ситуација је забрињавајућа. У првим недељама рада Трампове администрације, Мексико је примио више од 6.000 депортованих, што узрокује зебњу, с обзиром да мексички мигранти чине значајан део од 11 милиона илегалних имиграната у Сједињеним Државама. То ствара неизвесност у погледу будућности наших сународника који би, осим што се суочавају са све рестриктивнијим процесом имиграције, могли постати део још већег прилива повратника у Мексико.

Постоји сасвим опипљива забринутост да ће се услови живота Мексиканаца на територији САД погоршати. Пооштравање имиграционе политике погађа не само оне што су у процесу депортације, већ и Мексиканце који легално живе у земљи.

Очекује се да ће појачани надзор створити непријатељско окружење и за мигранте и за грађане. Заиста, таква ситуација може довести до пораста ксенофобије не само у САД, већ и у Мексику због све већег броја транзитних миграната и притиска на локалне ресурсе.

 Одржавање добронамерног става и солидарности у Мексику према мигрантима других националности биће пресудно.

Трампова стратегија за кориштење миграција као алата политичког притиска остаје кључни чинилац у двостраним односима. С тим у вези, на обећање да ће се зауставити проток оружја у Мексико, посебно јуришних пушака које користе нарко-картели, неки аналитичари гледају скептички. Ово обећање сматрају прилично празним и лишеним конкретних радњи. Недостатак јасних показатеља, с којима би се могао проценити стварни ефекат ове мере, учвршћује мишљење да су Трампова обећања у основи унутарполитичке стратегије, усмерене на јачање његове изборне базе. Због тога се очекује да ће односи међу двема земљама остати напети и одликовати се новим миграционим, фискалним и трговинским притисцима, пошто је Мексико приморан уступати интересима САД у неједнаким условима.

Ауторка је дипломирала и магистрирала међународне односе. Брани докторат из политичких наука на Факултету политичких и друштвених наука УНАМ – Национални аутономни универзитет у Мексику (Universidad Nacional Autónoma de México, UNAM).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *