Paulina Domingez je diplomirala i magistrirala na međunarodnim odnosima. Brani doktorat iz političkih nauka na Fakultetu političkih i društvenih nauka UNAM.
Nedavno uvođenje carina na meksičke proizvode od strane SAD nije samo ekonomska mera, već i jasan odraz geopolitičke borbe u regionu. Izgleda da te mere nisu tek čisto trgovinska odluka, već deo strategije političkog pritiska sa ciljem da utiče na stav Meksika o ključnim pitanjima kao što su bezbednost i migracije. Neki analitičari upozoravaju da bi nastala neizvesnost mogla usporiti privredni rast i ulaganja. Međutim, pored ekonomskih posledica, na kocku je stavljena samostalnost Meksika u donošenju strateških odluka.
Prema rečima predsednice Klaudije Šejnbaum, ova jednostrana mera zanemaruje zajedničke napore u oblastima bezbednosti i trgovine. Njen čvrst stav, koji uključuje uzvratne tarifne i necarinske mere, pokazuje da naša zemlja nije voljna da prihvati pritisak bez otpora. Američki sekretar za trgovinu Hauard Lutnik je, naprotiv, pohvalio razboritost meksičke vlade i sugerisao da bi saradnja mogla da se pretvori u prioritetni tretman. Stoga je jasno da igra na pritisak i nagradu ostaje ključno sredstvo u dvostranim odnosima.
Ovo nam govori da je uvođenje tih tarifa deo šireg konteksta rekonfiguracije globalne moći. SAD, suočene sa unutrašnjim i spoljnim izazovima, nastoje da obnove svoj uticaj u Latinskoj Americi, a posebno u Meksiku, koji kao regionalna sila zauzima ključnu stratešku poziciju. Zvanična privreda nije jedini faktor koji je u igri; spor obuhvata i borbu protiv trgovine drogom, bezbednost granica i politički uticaj na kontinentu. Potez Vašingtona treba shvatiti u kontekstu njegovog nadmetanja sa drugim globalnim silama kao što su Rusija i Kina, gde bi Meksiko mogao igrati odlučujuću ulogu ako ojača svoju autonomiju i uraznoliči svoje saveze.
Štaviše, nametanje carina moglo bi narušiti Sporazum Meksiko-SAD-Kanada (T-MEC) i principe Svetske trgovinske organizacije (STO). Meksička vlada ima snažne argumente za osporavanje ovih mera u međunarodnim telima, premda će njen uspeh zavisiti ne samo od pravnih mehanizama, već i od diplomatskog pritiska i pregovaračke moći vlade. Pored neposrednih ekonomskih posledica, tarife predstavljaju i geopolitički izazov za Meksiko.
