Svi smo se već navikli da je situacija na Haitiju izuzetno teška i da je uvek na ivici katastrofe ili preko nje. O tome šta se sada dešava u ovoj zemlji i da li ustavna reforma i naredni izbori mogu nešto promeniti, za izdanje „Dva Juga“ govori Paulina Domingez (Meksiko). Diplomirala je i magistrirala međunarodne odnose. Brani doktorat političkih nauka na Fakultetu političkih i društvenih nauka UNAM.
Političku situaciju na Haitiju već više od deset godina karakteriše duboka nestabilnost. Zemljotres 2010. godine, koji je uništio infrastrukturu ključnu za ekonomski i društveni razvoj, pogoršao je humanitarnu krizu i izazvao duboko nepoverenje u vladu Renea Prevala. Loše upravljanje i optužbe za korupciju takođe su obeležile i docnije administracije Mišela Martelija i Žoselermea Privera.
Posle ubistva Žovenela Moiza 2021. godine, nasilje i društveni nemiri su se pojačali, pogoršavajući političku nestabilnost i nesigurnost. Uspon kriminalnih bandi gurnuo je zemlju u još veći haos. U tim uslovima, SAD su pokrenule intervencionističku kampanju pod izgovorom „brige o haićanskom narodu“, čak su razmatrale i mogućnost oružane intervencije, zaustavljene odlučnim protivljenjem Rusije i Kine.
U uslovima rastuće krize, pojavila se oštra potreba preispivanja izbornog procesa, koji je posle ubistva zaustavljen i više puta odlagan. Nesposobnost održavanja demokratskih izbora pooštrila je nepoverenje u legitimitet vlasti. Međutim, u martu 2023. KARIKOM, Haiti i međunarodni partneri postigli su dogovor o sprovođenju izbora i obnavljanju demokratskih institucija. Organizovana je nacionalna konferencija uz učešće različitih društvenih snaga i imenovano je privremeno izborno veće.
Uprkos ovom napretku, senka američkog uplitanja ostaje prisutna. Tokom posete Haitiju u septembru 2023, državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da bi mirovna operacija bila izvodljiva opcija za pružanje bezbednosne podrške. Mada do neposrednog vojnog uplitanja nije došlo, slanje vojnih misija pod izgovorom podrške civilnom stanovništvu izaziva sporove.
To prisustvo je polariziralo haićansko društvo. Dok neki sektori smatraju da je ono neophodno za obezbeđivanje bezbednosti i poverenja u političke procese, drugi ga osuđuju kao prekomerno mešanje u unutrašnje stvari zemlje, što ugrožava nacionalni suverenitet.
Neosporno je da geografski položaj Haiti čini tačkom od strateškog interesa za Sjedinjene Države. Njegova blizina Floridi, migracioni tok prema teritoriji SAD i njegov potencijal kao rute za trgovinu drogom su činioci koji zabrinjavaju Vašington. Štaviše, rastući uticaj sila poput Rusije i Kine u regionu predstavlja geopolitički izazov interesima SAD.
U ovom složenom scenariju, ustavna reforma i održavanje slobodnih i transparentnih izbora ključni su za političku i društvenu stabilnost Haitija. Ipak, budućnost Haitija na kraju zavisi od sposobnosti samih Haićana da izgrade demokratsku i suverenu budućnost, bez spoljnog mešanja.
