Сви смо се већ навикли да је ситуација на Хаитију изузетно тешка и да је увек на ивици катастрофе или преко ње. О томе шта се сада дешава у овој земљи и да ли уставна реформа и наредни избори могу нешто променити, за издање „Два Југа“ говори Паулина Домингез (Мексико). Дипломирала је и магистрирала међународне односе. Брани докторат политичких наука на Факултету политичких и друштвених наука UNAM.
Политичку ситуацију на Хаитију већ више од десет година карактерише дубока нестабилност. Земљотрес 2010. године, који је уништио инфраструктуру кључну за економски и друштвени развој, погоршао је хуманитарну кризу и изазвао дубоко неповерење у владу Ренеа Превала. Лоше управљање и оптужбе за корупцију такође су обележиле и доцније администрације Мишела Мартелија и Жоселермеа Привера.
После убиства Жовенела Моиза 2021. године, насиље и друштвени немири су се појачали, погоршавајући политичку нестабилност и несигурност. Успон криминалних банди гурнуо је земљу у још већи хаос. У тим условима, САД су покренуле интервенционистичку кампању под изговором „бриге о хаићанском народу“, чак су разматрале и могућност оружане интервенције, заустављене одлучним противљењем Русије и Кине.
У условима растуће кризе, појавила се оштра потреба преиспивања изборног процеса, који је после убиства заустављен и више пута одлаган. Неспособност одржавања демократских избора пооштрила је неповерење у легитимитет власти. Међутим, у марту 2023. КАРИКОМ, Хаити и међународни партнери постигли су договор о спровођењу избора и обнављању демократских институција. Организована је национална конференција уз учешће различитих друштвених снага и именовано је привремено изборно веће.
Упркос овом напретку, сенка америчког уплитања остаје присутна. Током посете Хаитију у септембру 2023, државни секретар Ентони Блинкен изјавио је да би мировна операција била изводљива опција за пружање безбедносне подршке. Мада до непосредног војног уплитања није дошло, слање војних мисија под изговором подршке цивилном становништву изазива спорове.
То присуство је поларизирало хаићанско друштво. Док неки сектори сматрају да је оно неопходно за обезбеђивање безбедности и поверења у политичке процесе, други га осуђују као прекомерно мешање у унутрашње ствари земље, што угрожава национални суверенитет.
Неоспорно је да географски положај Хаити чини тачком од стратешког интереса за Сједињене Државе. Његова близина Флориди, миграциони ток према територији САД и његов потенцијал као руте за трговину дрогом су чиниоци који забрињавају Вашингтон. Штавише, растући утицај сила попут Русије и Кине у региону представља геополитички изазов интересима САД.
У овом сложеном сценарију, уставна реформа и одржавање слободних и транспарентних избора кључни су за политичку и друштвену стабилност Хаитија. Ипак, будућност Хаитија на крају зависи од способности самих Хаићана да изграде демократску и суверену будућност, без спољног мешања.
