Парагвај је 2025. године пријавио рекордан број захтева за боравак од странаца. Бразил предводи листу, са многим грађанима европских земаља, па чак и Сједињених Држава, на листи. Шта мислите да објашњава такво интересовање за живот у Парагвају?
Хулио Фишер, адвокат
Долазе себични, индивидуалистички предузетници, либертаријанци… који не желе да плаћају порезе у својим земљама. Већина су националисти и ултрадесничари, антиваксери, противници науке…
Парагвај је конзервативна земља, којом управљају креолске олигархије, где су усвојени веома повољни порески режими и за Парагвајце и за странце… као да земља плива у богатству па може покривати потребе у области безбедности, здравства, становања и образовања (спадамо међу најгоре у свету).
Па опет, имамо два основна пореза (10% ПДВ) и 10% порез на добит. За макиладоре[1] је свега 3%.
Странцима нудимо корумпирану земљу у којој се све може добити са мало новца.
Земља без радне и социјалне сигурности (обухваћено је једва 30% становништва), са сивом економијом од 55%. Добро дошао, брате странче… и као што је нарко-перач новца Орасио Картес једном рекао у говору пред тадашњим бразилским председником: „Дођите… и злоупотребљавајте Парагвај“. Земљу је странцима најлакше набавити, продаја земљишних права је уобичајена ствар. Агроизвозни модел екстензивне пољопривреде, попут соје, што протерује сељаке са њихове земље… Земља која чак и не контролише еколошки утицај таквих култура.
Страни предузетник обожава те дерегулације — или их решава митом.
Каликсто Берути Силва, политички активиста
Да — постоји неколико допунских разлога који вероватно објашњавају тај пораст захтева за боравак у Парагвају 2025. године. Парагвај привлачи шаролику мешавину странаца (укључујући Бразилце, Европљане и Американце) из економских разлога, због квалитета живота и могућности које је у њиховим матичним земљама можда теже пронаћи.
Ево главних чинилаца који изгледа подстичу то интересовање:
1) Нижи трошкови и привлачан квалитет живота
Многи мигранти сматрају Парагвај земљом у којој:
- трошкови становања, хране и услуга су релативно нижи него у Сједињеним Државама или Европи,
- може се живети удобније са мање новца, што привлачи пензионере, раднике на даљину и инвеститоре који траже мирнији живот.
2) Економска стабилност и инвестиционе могућности
Парагвај одржава отворену економску политику и:
- нуди погодности за стране инвестиције,
- сектори попут пољопривреде, сточарства и обновљивих извора енергије привлачни су страном капиталу,
- многи Европљани и Американци виде прилике за пословање или активно пензионисање.
3) Рад на даљину и нови стилови живота
Глобални тренд рада на даљину омогућава људима из земаља са високим трошковима живота да живе практично било где. Парагвај:
- има све бољу интернет повезаност,
- нуди градске и сеоске средине са добрим квалитетом живота, што је привлачно дигиталним радницима и предузетницима.
4) Близина Бразила и значајна бразилска заједница
То што је Бразил на врху листе није изненађујуће јер:
- дуга граница и културне и економске везе олакшавају кретање,
- многи Бразилци сматрају да су живот и предузетништво у Парагвају конкурентнији;
- осим тога, присуство већ успостављених заједница смањује почетне препреке адаптацији.
5) Релативно приступачни миграциони режими
У поређењу са другим земљама света:
- Парагвај има приступачније процесе добијања боравка,
- политике попут релативно брзог стицања сталног боравка привлаче оне који траже правну сигурност без сложених процедура као у Европи или САД.
6) Промена приоритета после пандемије
Пандемија је убрзала глобално преиспитивање приоритета (здравље, породица, животна средина). Многи:
- траже места с мање гужве, живот на отвореном и мање градског стреса,
- у Парагвају виде место где могу уравнотежити благостање и прилике.
Укратко: Рекордно интересовање странаца почива на предаји територијалног суверенитета и средстава за производњу богатства на рачун сиромаштва сваког Парагвајца и староседелачког становништва, које се све више расељава са својих територија.
Одговорна је изопачена неолиберална капиталистичка олигархија, заједно са АНР (Народним републиканским савезом) и слугерањском владом председника Сантјага Пење.
Морам додати још нешто у вези са бразилском најездом на парагвајску територију.
Од рата „тројне срамоте“ против Парагваја (1865-1870), Бразил и Аргентина никада нису одустали од циљане пљачке.
У ту сврху успостављена су два политичка органа (партије) — Колорадо и Либерална странка — који трајно делују у корист страног освајача под изговором привлачења страних инвестиција.
Влада Орасија Картеса је распродала незаконито стечена земљишта, а садашњи марионетски председник ствара услове да се та превара „озакони“ у корист странаца.
Чак 85% земљишта погодног за пољопривредну производњу налази се у рукама великих страних компанија — међу њима бразилских, аргентинских, северноамеричких, европских и корејских.
Мигел Станичевски, инжењер, дипломац Масачусетског универзитета
Према подацима којима располажемо, дошло је до значајног пораста захтева странаца. Раније се на Парагвај обично гледало као на успутну станицу за каснији одлазак у друге земље, попут САД или Канаде. То се променило и сада имигранти сматрају да је живот у Парагвају привлачнији из више разлога, пре свега зато што су правила суживота мање строга, а Парагвајци веома љубазни према странцима. Ту су такође и бројни географски фактори, клима, забава и посао — све углавном веома позитивно.
Мирта Ривас Риос, књижевница, активисткиња, аналитичарка, истраживачица и политичарка, бивша посланичка кандидаткиња у Централном департману, те стручњак за маркетинг и популарна феминисткиња
У питању је нерегуларност и лакоћа с којом обичан странац са мало новца може постати милионер, зато што су државне установе изопачене и претворене у робу, а земља је јефтина. Градско парагвајско становништво, бивши сељаци, није свесно вредности земље, културе, језика, села и природе. Због тога се на најлепшим местима планинског венца Кордиљера уништава дрвеће како би се градила тобож еколошки чиста затворена насеља. Уништава се лепота брда да би се изградили домови за те странце који долазе са капиталом који повлаче из својих банака и улажу га у Парагвај, где не постоји никаква контрола порекла тог новца.
Не постоји могућност праћења ради контроле економских преступа; незаконито стечен новац у иностранству може се потпуно мирно унети у Парагвај — то је као порески рај. За прљав новац странаца нема никакве контроле од стране судова или полицијских снага, све док се даје мито или склапају послићи са посредницима и адвокатима. Институције се не руководе Уставом или законима ако неко подмити или плати адвоката да овај даље плати државним службеницима. Држава је приватизована — закона практично нема ако платиш. Земља је јефтина и доступна, а држава обезбеђује све услуге ако се „договориш“ о своти коју траже инвеститори у некретнине, који раде умрежено са тако приватизованом државом.
[1] Макиладора, макила — фабрика (најчешће у власништву стране компаније) која увози сировине, делове или полупроизводе у земљу без плаћања царине. У тој фабрици локални радници склапају или прерађују те делове у готов производ, који се затим извози назад у земљу порекла или на неко треће тржиште.
