Na ovonedeljnoj paradi, koja se smatra srcem Sajma cveća, siljeterosi će nositi ne samo umetnička dela, već i svedočanstvo o svom kulturnom i porodičnom nasleđu. Martin Atehortua je treća generacija siletera. Ove godine učestvuje u umetničkoj kategoriji.
Piše: Leonardo Bautista Romero
„Svake godine, kada dođe dan parade, osećam ogromnu radost. Kao da su se sve emocije u mom životu spojile u tom trenutku. Ponosan sam što sam siljetero, što mogu da pokažem svetu šta smo i da nosim našu tradiciju na svojim plećima“, priznaje Martin Ateortua, siljetero iz Santa Elene sa više od 25 godina iskustva koji je deo jedne od najtradicionalnijih porodica iz grada Santa Elena, samo 19 kilometara od Medeljina, kolevke tradicije siletera, umetnosti koja se prenosi s kolena na koleno i koja simbolizuje najbolje od narodnog identiteta.
Ateortua se jasno seća prvih godina kada je nosio sedlo na ramenima. Za njega ovo zanimanje nije samo porodično nasleđe, već strast koja je, kao sirovina za njegova dela, cvetala tokom celog života. „Biti siljetero je više od tradicije, to je naš ponos i naš život“, sa osmehom komentariše on, podsećajući na vreme kada ga je njegov deda, preplanulog lica na antiokijskom suncu, učio umetnosti uzgoja i odabira savršenog cveća.
Parada Siljeteros, koja je od 1957. godine srce Sajma cveća u Medeljinu, predstavlja kulminaciju kalendara napornog rada. Za Ateortuu, parada je trenutak jedinstva sa njegovom zajednicom, odavanje počasti njegovim korenima i način da se svetu pokaže lepota cveća njegove zemlje.
Od detinjstva osetio je zov stolica (sijetas), ljubavi koja se godinama prenosila kao neprocenjivo nasleđe. „Svakodnevno sam se budio i video majku kako uzgaja ukrasno bilje, a otac je radio u bašti“, priseća se sa nostalgijom i ponosom.
„Moj deda, moj otac i moja majka učestvovali su na Sajmu cveća, a iako nisam mogao jer sam bio mali, hvatao me bes sve dok me otac nije sakrio u vozilu da bih mogao da prođem sve kontrole. „Tako sam počeo da uživam u paradi, upoznajući svu njenu lepotu.”
Ovaj siljetero, koji se zvanično pridružio paradi sa 15 godina, bio je deo Sajma cveća više od dve decenije, noseći sa sobom ne samo fizičku težinu cveća, već i tradiciju i porodično nasleđe. „To je veliki ponos. Kada ljudi dođu u moju kuću tokom parade i cene našu kulturu, naše stolice i naše napore, osećam se kao najsrećniji čovek na svetu.”
Svaka stolica koju Martin pravi je umetničko delo, opipljiva manifestacija vrednosti koje smatra suštinskim za društvo. Ove nedelje, u umetničkoj kategoriji, njegova stolica će predstavljati poseban ukaz prema vrednosti obrazovanja dece Kolumbije. „Napraviću stolicu vrednosti koja posebno ističe potrebu da se deca obrazuju u zaštićenim sredinama, kako bi u budućnosti dala značajan doprinos društvu.”
Priprema sedla je proces koji počinje mesecima pre parade. Martin precizno opisuje korake koje sledi: „Sve počinje sa sadnjom cveća, nekoliko meseci ranije, kako bi se ono pripremilo baš na vreme za paradu. Zatim se priprema drvena konstrukcija i dolazi kreativni proces, gde se porodice sastaju kako bi konceptualizovale dizajn.
Njegov dizajn će biti sedlo teško skoro 100 kilograma, dimenzija 2,20 sa 2,20 metara. U njega je uključio raznovrsno cveće koje se odupire protoku vremena, kao što su smilje, kalanhoe, estatice, araukarije, ljutika i još mnogo toga. „Umetnička stolica mi je omiljena jer omogućava stvaranje i volim da kreativnost leti, volim da radim takve stvari, da izađem iz uobičajenog.”
Po tradiciji, biće predstavljene glavne kategorije defilea: tradicionalna, monumentalna, amblematska, umetnička i komercijalna stolica. Međutim, postoji značajna novina: šest novih siljetera pridružiće se grupi odraslih, sa dodatkom od ukupno 430 seniora koji će učestvovati u glavnoj kategoriji. Pridružuje im se 50 dečaka i 50 devojčica, koji svojim entuzijazmom i kreativnošću nastavljaju da sprovode ovaj običaj koji sada puni 67 godina.
„To je bio naporan proces za ove nove učesnike. Morali su da prođu kroz takmičenje da bi zaslužili svoje mesto, a to pokazuje posvećenost i naklonost koju osećaju prema ovoj tradiciji“, objašnjava Ateortua, naglašavajući važnost nastavka uključivanja novih generacija u ovu umetnost.
Uključivanje i boja u paradi
Parada Siljeteros ove nedelje obećava da će biti događaj pun boja, tradicije i emocija. Jedan od najiščekivanijih trenutaka biće učešće Huane Soto Grajales, osmogodišnje devojčice sa daunovim sindromom, koja će prvi put prodefilovati kao siljetera. „To je prelepa priča jer pokazuje kako napredujemo po pitanju inkluzije“, komentariše iz korporacije Santa Elena Siljeteros.
Huana je bila uključena u projekat ‘Silleteando Ando’, inicijativu koja ima za cilj da obuči decu ovoj umetnosti. Iako je učestvovala u prethodnim radionicama i aktivnostima, nikada nije imala priliku da paradira. „Ove godine joj je to omogućeno, a mi smo učinili sve da osiguramo da ima jedno nezaboravno iskustvo“, dodaje Martin Ateortua, koji ističe važnost ovog uključivanja.
Stolica za devojčicu nosiće moćnu poruku: „Inkluzija“, sa cvećem koje će formirati reč i portretom same devojčice. Ovaj gest ne samo da simbolizuje sopstvenu istoriju, već naglašava posvećenost parade raznolikosti i prihvatanju.
Početak je zakazan za 14.00 časova. Ove nedelje, ruta siljeterosa počeće sa Regionalne avenije, na visini mosta Gvajakil. Odatle će siljeterosi napredovati duž Soterado del Rio do Avenide del Ferokaril, završavajući na Plaza Major Medeljin, gde se očekuje publika željna da se divi cvetnim delima.
Tribine, koje se ponovo postavljaju i ove godine, omogućiće da udobno uživa u paradi 21.300 ljudi. „Veoma je lepo videti kako i porodice siljeterosa imaju svoj prostor, jer su oni nosioci ove manifestacije i oni koji iza sve te umetnosti daju sve od sebe“, kaže Ateortua.
Događaj će, između ostalog, imati i stanice hitne pomoći, punktove za hidrataciju, javna kupatila i prostore rezervisane za osobe sa smanjenom pokretljivošću. Bezbednost će biti zagarantovana ekskluzivnim trakama za vozila hitne pomoći i stajalištima javnog prevoza strateški lociranim duž trase.
Na paradi će biti predstavljeno pet glavnih kategorija, plus dve za mlade i seniore, ukupno sedam:
Tradicionalne stolice: Najmanje i najjednostavnije u dizajnu, ali sa dubokim istorijskim i kulturnim značenjem. Ove stolice, koje predstavljaju nasleđe prošlih generacija, moraju imati cveće poreklom sa Svete Jelene. Minimalna dimenzija je 70cm sa 70cm, sa osnovama od borovih grana i lišća.
Emblematske stolice: Sa patriotskim simbolima, aktuelnim događajima ili javnim ličnostima, koje uključuju građanske ili obrazovne poruke i konstruisane su sa lepljenim ili prikovanim cvećem.
Monumentalne stolice: One su jedne od najvećih i mogu biti dizajnirane sa kojom god vrstom cveća, što rezultira živopisnom i upečatljivom prezentacijom. Mogu biti težine između 90 i 120 kilograma.
Komercijalne stolice: Verno reprodukuju logo komercijalnog brenda, dajući vernost dizajna vizuelnim kodovima brenda.
Umetničke stolice: Ova sedla imaju poruke ili figure u visokom reljefu, što omogućava veću kreativnost u dizajnu.
Juniorska i dečija kategorija: Učestvuju mladi od 7 do 17 godina, sa besplatnim dizajnom koji odražava njihovu kreativnost.
Pioniri: Starije osobe koje održavaju svoj ugovor, ali prave male stolice ili korpe sa cvećem kao priznanje za svoju karijeru.
Ulaznice za događaj biće dostupne na različitim mestima (Puente del Intercambio Vial del Puente del Mico, Avenida Ferrocarril, Carrera 57 ispod Estación Hospital del Metro, Puente Peatonal – Estación Hospital del Metro, Avenida del Ferrocarril – Estación Hospital del Metro…).
Što se tiče finansijskog priznanja, finalisti u svakoj kategoriji dobijaju finansijski podsticaj za učešće, koji se procenjuje na približno 3.800.000 dolara. Pobednici svake kategorije dobijaju i dodatne nagrade, u zavisnosti od njihove pozicije.
„Voleo bih da nove generacije nauče da cene i održavaju našu tradiciju“, razmišlja Ateortua. „Ne može se izgubiti ljubav prema našim običajima i selu. Iako imaju različite vizije, ključno je da nastave da cene i poštuju naše korene“.
Izvor: El Kolombiano
