Влада Луиза Инасија Луле да Силве предизборној трци се ближи у неповољним приликама, како у земљи тако и у иностранству. Изгубила је кредибилитет чак и у сопственим редовима, док је с друге стране изложена нападима деснице, која је под притиском правосудног система.
Лула да Силва је на дужност председника Бразила ступио 1. јануара 2023. године, и већ од првог дана морао да се носи с побуном поводом опозива, на челу са бившим председником Жаиром Болсонаром. Иако је правосуђе предузело мере, ова претња и даље постоји, што показује и недавни велики протест ултрадесничара у Копакабани.
Влада настоји да обузда инфлацију и постигне фискални суфицит, али се у том процесу суочава са притисцима агробизниса, као и са царинском политиком коју ће Доналд Трамп увести на бразилски извоз.
Као највећа економија региона и једна од десет водећих светских економија, Бразил је и један од оснивача БРИКС-а. Такође је други по величини добављач челика и гвожђа за Сједињене Америчке Државе, са извозом вредним 4,677 милијарди долара у 2024. години. Међутим, Трампова одлука о увођењу царина од 25% на овај извоз, која је ступила на снагу у марту, могла би значајно наштетити финансијама Бразила и унутрашњој економској политици његове владе.
Авет инфлације
У фебруару су потрошачке цене забележиле највећи раст у последње три године, што врши додатни притисак на владу да пронађе решења.
Званични подаци показују да су цене у фебруару знатно порасле, што је највећи месечни скок од марта 2022. године. Годишња инфлација убрзала се на 5,06%, премашивши циљ који је поставио министар финансија Фернандо Хадад, а који је износио 3%.
Постојана инфлација, условљена пре свега високим ценама прехрамбених производа, изазива незадовољство међу потрошачима. Поскупљења у фебруару су резултат сезонских и привремених притисака, али су довела до тога да стопа инфлације буде изнад циљане вредности за 2025. годину.
Трошкови становања значајно су порасли у фебруару, углавном због поскупљења комуналних услуга после укидања субвенција за енергенте, што је постало главни покретач инфлације.
Осим тога, повећање трошкова образовања и хране додатно је умањило куповну моћ плата, што је изазвало неповерење и разочарење међу грађанима и довело до пада одобравања рада председника Луле, чија је популарност сада на најнижем нивоу за сва три његова мандата.
Раст цена хране представља посебно осетљиву тему, јер непосредно утиче на животни стандард породица. Иако је влада увела мере за сузбијање раста цена, укључујући субвенције и привремене контроле, резултати нису били довољни да олакшају терет најугроженијим домаћинствима. Све ово доприноси утиску да влада није способна побољшати економску ситуацију у земљи.
Забрињавајући показатељи
Крајем јануара, први пут у историји, негативна оцена рада владе надмашила је позитивну. Две најпопуларније агенције за истраживање јавног мњења, Datafolha и Quaest, потврдиле су пад подршке влади Луиса Инасија Луле да Силве у анкетама спроведеним пре неколико недеља.
У Сао Паулу, Лула има 55% негативних оцена према свега 16% позитивних. Сличан тренд приметан је и у државама Рио де Жанеиро и Минас Жераис – последња је била кључна за његову победу на изборима 2022. године.
Највеће неодобравање рада савезне владе забележено је у државама Парана (59%) и Гојас (58%). С друге стране, највиша позитивна оцена је у Пернамбуку (33%) и Баији (30%).
Може се уочити веза између ових резултата и исхода локалних избора одржаних 6. октобра 2024, на којима је десноцентристичка опозиција убедљиво поразила Радничку партију (Partido dos Trabalhadores – PT) председника Луле да Силве. Ово одражава опште незадовољство политиком коју спроводи савезна влада.
Не ради се само о Болсонару
Ове године, 26. марта, Прво веће Врховног суда Бразила прихватило је оптужницу државног тужиоца против бившег председника Жаира Болсонара, кога терети као вођу криминалне организације „Зелено-жути бодеж“, која је подстицала покушај рушења државног поретка 8. јануара 2023.
Болсонарова очајничка стратегија – будући да му прети казна и до 40 година затвора – и стратегија његовог клана да избегну хапшење, приморавају га да појача протестне активности на улицама, с подршком кампањи Мобилизације за амнестију – амнестију која би обухватила и њега и све остале умешане у то дело.
Протестима Болсонаро покушава извршити притисак на парламент и обликовати јавно мњење у земљи и у иностранству, како би спречио могуће осуде и те поступке представио као доказ недостатка слободе у Бразилу и политичког прогона.
Поред уличних демонстрација, покренута је и кампања у иностранству с осудом „политичких прогона“, као и медијска и законодавна операција са циљем вршења притиска на Конгрес да усвоји закон о амнестији.
Болсонаро ужива подршку америчке администрације, CEPAC-а, великих медијских корпорација и моћних педесетничарских евангелистичких заједница. Међутим, његов највећи политички капитал лежи у слабљењу Лулине владе, поделама унутар Радничке партије (PT) и губитку утицаја ове странке у левичарским масама. То је било очигледно већ на локалним изборима пре неколико месеци.
Постоји могућност да Болсонаро пребаци гласове другим десничарским кандидатима на изборима 2026. године, с обзиром на то да му резултати локалних избора нису донели очекивану подршку, мада крајња десница остаје снажна опозициона сила.
Болсонару покушава да своје антидемократско и пучистичко деловање претвори у политичку борбу, представљајући себе као жртву и приказујући судске поступке као маневар владе да му се онемогући учешће на председничким изборима 2026. године. Отуда и слоган који понављају његове присталице: „Без Болсонара нема демократије у Бразилу“.
Болсонаризам се истиче као „борбени“ контрареволуционарни покрет с „непрестаном офанзивом“. Његова идеологија почива на верском фанатизму, мржњи и културно-социјалним незадовољствима. Овај покрет окупља различите друштвене групе, укључујући представнике агробизниса, средњу класу, евангелисте, порицатеље и присталице војне диктатуре, што га чини прагматичном неофашистичком струјом, као што се видело током Болсонаровог мандата.
Болсонаро је харизматичан лидер који зна како да манипулише својим присталицама, посебно у временима кризе. Његов утицај сеже и у саме институције – војску, правосуђе и парламент. Осим тога, има подршку четири гувернера и десетина посланика.
Његова стратегија усмерена је на окривљавање судије Александра де Мораеша, који га је већ осуђивао у другим случајевима, због „прогона“. Поред тога, врши се притисак на гувернере да издејствују од Конгреса усвајање „помиритељског“ законског оквира. Истовремено, Болсонарови савезници појачавају активности на друштвеним мрежама, користећи алгоритме великих технолошких компанија (big techs), како би ојачали мобилизације које се за април планирају у Сао Паулу и Бело Хоризонтеу.
Лула пред наредним изборима
Лула се суочава са бројним изазовима уочи наредних председничких избора, који би могли значити консолидацију његовог пројекта „Спасавање 33 милиона људи од глади и више од 100 милиона Бразилаца од сиромаштва“ и остваривања обећања о „минималној заради, развоју, преласку на зелену привреду и инклузији“.
Ова обећања су део стратегије веома блиске агенди администрације Џозефа Бајдена, али у потпуној супротности са ставовима администрације Доналда Трампа, кључног партнера за извоз бразилских производа.
Лула је свестан да би његово здравствено стање и године могли бити важан чинилац у одлуци о новој кандидатури, али, упркос томе, не искључује могућност поновног учешћа у трци. Ова ситуација брине многе унутар и ван Радничке партије (PT), јер су његова „претерана опрезност и самопоуздање“ у управљању, као и стратегија „ишчекивања“, жестоко критиковани због пропуштених прилика за супротстављање моћним друштвеним слојевима у Бразилу.
Социјална политика заснована на „пружању“субвенција, стипендија, кредита и другим погодностима како би се осигурала победа 2026. године многима изгледа осуђена на пропаст, пошто не садржи неопходну одлучност за борбу против фашизма.
Лула мора унети значајне промене у животу радничке класе да би обезбедио победу 2026. године. За то је неопходно превредновати значај идеолошке борбе унутар партије и променити тактику владања, напуштајући бирократске нагодбе у корист борбенијих ставова.
Борба против лажних вести, попут афере „Пиксгејт“ (Pixgate), у којој се ширила гласина да влада планира да опорезује Pix – најпопуларнији начин плаћања путем QR кода, алата сличног Mercado Pago, захтева иницијативу и посвећеност активиста и чиновника.
Слично томе, борба против шпекулација са ценама хране, гомилања залиха и кријумчарења захтева масовну мобилизацију ради покретања дебате у друштву и раскринкавање одговорних за несавесне маневре. Инертност владе није излаз.
Лулина фигура донела је наду широким народним слојевима у изузетно сложеним политичким околностима у Бразилу, где десница, прожета месијанском надменошћу, није веровала у могућност повратка свог противника на власт.
Услови су данас другачији, па слаба воља за борбом међу радницима и омладином усложњава положај левице. Можда би именовање Глејзи Хофман, председнице PT и некадашње посланице, на место секретара за институционалне односе могло мотивисати партију и владу да се суоче с предстојећим изазовима.
Аутор је међународни политички аналитичар и уредник PIA Global
Извор: PIA
