Među brojnim bitkama koje Donald Tramp vodi od početka svog drugog mandata, bitka oko carina predstavlja zanimljivo natezanje konopca između „mene“ i „njih“, što izaziva niz geopolitičkih kretanja koja mogu dovesti do novih vremena za narode Globalnog juga.
Trampova uloga samoproglašenog cara može se tumačiti sa stanovišta različitih naučnih disciplina, ali iz političkog ugla, forma odražava sadržaj. Ni forma ni sadržaj Trampovog odnosa prema svetskom političkom sistemu ne pokazuju doslednost potrebnu za predstavu budućnosti mira, sloge i pravičnosti među narodima.
Kada Tramp grubo i nedostojno tvrdi da će se lideri drugih zemalja postrojiti u red ispred njegovog „dvorca“ zarad „pregovora“ o njegovim pogubnim i despotskim merama, s pokornim i podaničkim stavom, spremni da se odreknu svega u zamenu za ništa — to je, ni manje ni više, nego poziv na pobunu i dodatni podsticaj za napuštanje propadajućeg jednopolarnog kapitalizma.
„Žrtvujte svoje dostojanstvo i politički kapital, i predajte svoje narode da bi ‘Amerika ponovo bila velika’“— poručuje monarh bez krune. I tu se pojavljuju Bukele, Milej i Meloni kao prosjaci sa tuđim darovima, tražeći milostinju od tog novog Nerona XXI veka.
Milej je pohitao u Mar-a-Lago po fotografiju sa Trampom i blanko ček MMF, nadajući se blagoslovu rasističkog gospodara Severa.
Bukele je ponudio teritoriju El Salvadora kao najveću zatvorsku jedinicu Sjedinjenih Država izvan njihovih granica.
Bitka za carine
Meloni je nedavno otputovala u Vašington na svoj prvi sastanak u Beloj kući sa Donaldom Trampom, ističući da nastupa kao nezvanični predstavnik interesa 27 zemalja članica Evropske unije (EU).
Po scenariju „povuci-potegni“, Tramp je dao rok od 90 dana za pregovore o recipročnim carinama, primenjujući opštu stopu od 10% za većinu zemaljā i regionā, uključujući i EU.
Meloni je već izrazila protivljenje nametanju 20% carina na EU, jer bi to neposredno uticalo na italijanski izvoz, koji čini oko 10% izvoza na američko tržište. Izjavila je: „Uverena sam da možemo postići dogovor i ovde sam da pomognem u tome. Ne mogu pregovarati u ime Evropske unije. Moj cilj je da pozovem predsednika Trampa u zvaničnu posetu Italiji i vidim da li postoji mogućnost organizovanja sličnog sastanka s Evropom“.
Nakon sastanka sa Trampom, nije postignut konkretan dogovor, ali je obećano da će se nastaviti rad na sporazumu koji bi bio od koristi za obe strane.
Meloni je pozvala Trampa u Rim, i on je prihvatio poziv, pri čemu se spekuliše da bi poseta trebalo da se dogodi pre isteka roka od 90 dana za primenu recipročnih carina.
Takođe, ovih dana, Maroš Šefčovič, komesar za trgovinu EU, sastao se u Vašingtonu s američkim sekretarom za trgovinu, Hauardom Lutnikom, kako bi sprečili Trampa da uvede dodatne carine na sve evropske proizvode koji ulaze na američko tržište.
Pre puta u SAD, italijanska premijerka se sastala sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koja je preko društvene mreže X izjavila: „Ako pregovori ne budu zadovoljavajući, naše protivmere će stupiti na snagu“.
Fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta otputovaće u Kinu u julu da se sastanu sa predsednikom Si Đinpingom, ali je prethodno naložila španskom predsedniku Pedru Sančezu da otputuje u Kinu te ispita odnose Pekinga i Brisela. „On ide tamo da govori u ime cele Unije, da vidi šta može, a šta ne može da se uradi“ — Komisija, koja ne potvrđuje niti poriče te informacije, priznaje da je razmenila poruke s evropskim liderima po tom pitanju.
Poslednjih godina trgovinski odnosi između Vašingtona i Brisela doživeli su nekoliko epizoda napetosti, s nametanjem unakrsnih carina koje su uticale i na industrijske i na poljoprivredne proizvode. Iako je pod administracijom predsednika Džoa Bajdena napetost unekoliko ublažena, neki atributi nasleđeni iz prvog mandata Trampove administracije i dalje su na snazi.
S tim u vezi, i pod pretpostavkom da dogovor neće biti postignut, EU je počela osmišljavati paket protivmera za rešavanje problema tarifa od 20 odsto, nametnutih od Trampa.
Putovanje Melonijeve ima za cilj da u pregovorima o carinama naglasi postojanje političke volje za postizanje sporazuma diplomatskim kanalima, u kontekstu u kojem oba bloka mogu uskladiti svoje stavove u odnosu na Kinu i ojačati svoje strateške veze.
Trgovinska situacija između Sjedinjenih Država i Evropske unije početkom 2025.
Uprkos blagom povećanju trgovinskog suficita evrozone sa SAD u januaru 2025, podstaknut povećanim izvozom i uvozom s obe strane, američki predsednik Donald Tramp izrazio je silno nezadovoljstvo nepovoljnim trgovinskim bilansom za Sjedinjene Države.
Kao odgovor na Trampovu agresivnu tarifnu politiku, EU je pripremila carinske protivmere evra na američke proizvode u vrednosti od 26 milijardi i istražuje alternativne mogućnosti trgovine u drugim zemljama.
Tarifni rat bi mogao povećati cene osnovnih i industrijskih dobara, utičući na potrošače i preduzeća zavisna od uvoza u ključnim sektorima kao što su građevinarstvo i tehnologija, između ostalih. Procenjuje se da bi carina od 10% mogla smanjiti BDP EU između 0,2% i 0,3%. Osobeni sektori poput automobilske, metaloprerađivačke i poljoprivredne industrije mogu biti posebno ranjivi.
Tramp tako ucenjuje EU da poveća uvoz američke nafte i gasa kako bi izbegao carine.
Složenost trgovinskih odnosa između Sjedinjenih Država i Evropske unije karakteriše suficit u robi u korist EU i suficit usluga u korist Sjedinjenih Država, s ukupnim obimom trgovine od 1,6 triliona evra u 2023. i neto pretekom od 48 milijardi evra u korist EU.
Bumerang tarifne politike
Carine povećavaju cenu uvozne robe, što može rezultirati većim cenama za američke potrošače i mogućim smanjenjem njihove kupovne moći. Ovo posebno važi za proizvode kod kojih su domaće alternative ograničene.
Mnoge američke kompanije se oslanjaju na uvezene komponente i materijale iz Evrope, koji bi zbog carina mogli poskupeti, čineći ih manje konkurentnim. Pored toga, američke kompanije koje izvoze u Evropu mogle bi se suočiti s uzvratnim carinama, što bi naštetilo njihovoj prodaji i profitabilnosti.
Neki ekonomisti veruju da carine, sve u svemu, štete opštem ekonomskom rastu narušavajući tržišta, smanjujući trgovinu i stvarajući neizvesnost.
U stvarnosti, malo je verovatno da će Sjedinjene Države imati značajne koristi od širokog nametanja carina, ne samo Evropi, već i ostalim zemljama s kojima trguju.
Iako bi neke specifične domaće industrije mogle doživeti privremeni podsticaj, potencijal za veće potrošačke cene, šteta za preduzeća iz SAD koja zavise od evropskog uvoza i značajna odmazda EU koja stupa u trgovinski rat, verovatno bi nadmašila ma kakvu korist i čak bi mogla izazvati recesiju.
Ne treba zaboraviti da uporedo s ovom merom, SAD sprovode politiku progona i deportacije migranata koji čine radnu snagu, pre svega poljoprivrednu, što je značajno uticalo na cene i dostupnost proizvoda u prehrambenim prodavnicama.
I Kina je u igri
Izvan licemerne priče Trampa i njegovih tehno-pajtaša milijardera što imaju koristi od njegove finansijske taktike kojom se on služi svaki put kad se pojavi na televiziji, rat za zaustavljanje naučnog i industrijskog razvoja Kine i njene geopolitičke uloge čini se sve težim za cara jednostranih poteza.
Tramp misli da će se svetski lideri ponašati kao elita „Demokratske“ stranke ili skorojevići iz CPAC, ali nije u pravu. On greši odnosno Jemena i palestinskog otpora, greši u vezi s Iranom i suštinski greši u vezi sa Kinom.
Kina, Rusija, Iran, BRIKS+ i novozapočete antikolonijalne revolucije u Africi sada igraju alternativnu višepolarnu ulogu koja prevazilazi kratkovidnost severnoameričkog „vrhovnog sopstva“, koje sebe smatra neprikosnovenim i nezamenljivim u oblasti bezbednosti i trgovine.
Brazil je zamenio SAD kao glavnog snabdevača sojinim zrnom Kine, najvećeg svetskog uvoznika soje, koja je značajno povećala uvoz iz Brazila i tako smanjila zavisnost od SAD.
Sjedinjene Države su vršile pritisak na kineske kompanije koje upravljaju dvema lukama u Panami da prodaju svoje vlasništvo Blek Roku, ali su kineski antimonopolski organi obustavili prodaju panamskih luka.
Sjedinjene Države povećavaju carine na izvoz i uvoz, ne shvatajući da je svet međusobno povezan i da se zarad razvoja nacionalne proizvodne kompanije s visokom dodatnom vrednošću nužno mora nabavljati neka komponenta, oprema ili sirovina iz druge zemlje.
Kina je predložila politiku nultih carina i najavila je za zemlje s kojima ima diplomatske i trgovinske odnose u Aziji, Latinskoj Americi i Africi.
Ali vlada je preduzela i oštre uzvratne mere na Trampove pretnje, šireći ograničenja na osnovne komponente za električna vozila, vojnu tehnologiju i obnovljivu energiju, što bi u kratkom roku moglo izazvati veliku krizu u SAD.
Kina je na čelu razvoja 6G tehnologije, sa ciljem da pokrene komercijalne usluge oko 2030. Ali iznad svega, to je najmoćniji i najbitniji izraz inkluzivne i komplementarne višepolarnosti, na osnovu koje možemo projektovati budućnost različitu od anahronog jednopolarnog kapitalističkog sistema.
Kina je pokrenula novi međunarodni platni sistem sa digitalnim juanom, koji radi u više od 200 zemalja s 87% stanovništva sveta, obrađujući plaćanja koja su ranije trajala danima za samo 7 sekundi, bez zavisnosti od dolara, Svift-a ili zapadnih banaka, razbijajući hegemoniju nametnutu od Bele kuće.
Svet tehnološke manjine koju Tramp predstavlja, otuđen svojom imperijalnom arogancijom, izgubio je osećaj za stvarnost i udaljio se od nje. Čovečanstvu nisu potrebni oni koji zamišljaju budućnost na Marsu; potrebni su mu oni što rade na borbi protiv gladi, siromaštva i nejednakosti koji ugrožavaju sámo njegovo postojanje. Ušli smo u eru „mi“, solidarnosti i uzajamnog dopunjavanja, i da bismo ih u bliskoj budućnosti ojačali, moraćemo zbrisati s mape kolonijalizam, fašizam i, u prvom redu, imperijalne težnje da nas vežu za dekadentni kapitalizam koji predstavlja prošlost kojoj većina ne želi da pripada.
Autor je analitičar-međunarodnik i urednik PIA Global
Izvor: PIA
