Увођење режима опсадног стања у Гватемали изазвало је бројне расправе — од питања безбедности и борбе против банди, до дубљих политичких и економских последица које ова мера може имати по демократију, институције и спољнополитичку оријентацију земље. Да ли је реч о привременој реакцији на кризу или о делу дугорочног процеса централизације власти и јачања контроле елита? О тим темама за Два Југа говори Карлос Барјентос, извршни секретар Комитета сељачког јединства (CUC).
Да ли је увођење режима „опсадног стања“ елемент дугорочног курса ка силовитој централизацији власти и продубљивању координације са САД у области безбедности, и какве се практичне последице датог режима очекују у наредном месецу са становишта спољнополитичких и спољноекономских ограничења?
Већ више од две деценије, банде — односно маре, како су познате у Гватемали — развијале су везе с политичким странкама, нарочито са крајњом десницом, а у појединим случајевима су коришћене и за утицај на изборне процесе, како би се усталио наратив да је земљи потребна „чврста рука“.
У том смислу, проблем банди повезан је са структурним сиромаштвом и са изостанком одговора гватемалске државе на потребе већине становништва.
Прошле године дошло је до бекства 20 вођа ових банди, очигледно уз саучесништво дела затворског система, а то бекство је циљало на изазивање кризе у влади. Заправо, услед тога је дошло до оставке министра унутрашњих послова, а опозиција садашњој влади искористила је ту ситуацију да критикује њену неспособност, док су неки чак тврдили да постоји тајни договор владе са бандама, односно марама.
Као одговор, извршна власт је пребацила више вођа банди у различите затворе, са циљем да се прекине њихова веза са члановима банди што делују на територији земље. Неколико тих вођа пребачено је у затворе строгог режима.
Одговор на то биле су побуне у три затвора, а затим и напади на припаднике полиције, што јасно показује да постоји координација, планирање и веза међу овим бандама.
Разлог зашто се то дешава управо сада јесте то што они желе да се врате на блаже услове у којима су боравили раније, али је све то повезано и са изборима другог нивоа који ће се одржати током прве половине ове године — пре свега изборима у правосудном систему. Треба подсетити да је правосудни систем већ током више влада био заробљен и под контролом корумпираних сектора, политичара, посебно са деснице, као и потплаћених чиновника, те да данас правосуђе делује као опозиција садашњој влади.
У пракси, оно чему су тежили јесте да, на неки начин, „вежу руке“ влади претњом да је могу оптужити за било какав чин који би могао довести до покретања поступка за смену председника. То је значајно ограничило деловање власти.
Пошто се сада очекују избори за Врховни изборни суд (који ће организовати изборе 2027), за Уставни суд и за Јавно тужилаштво, постоји борба око тога ко ће бити изабран и именован. У том контексту, побуна у затворима и напади на полицију имају за циљ да створе слику о неспособности владе.
Одговор владе био је проглашење опсадног стања које, за разлику од претходних, није значајно утицало на свакодневни живот становништва. Омогућило је, међутим, хапшење више чланова банди. У погледу безбедности, ова и претходне владе имају блиску усаглашеност с амбасадом САД и америчком владом у борби против трговине дрогом, људима и слично. То показује да је садашња влада подређена политици САД и да нема самосталну спољну политику.
Када је реч о спољној политици и економским ограничењима, врло је вероватно да неће доћи до већих промена током периода трајања опсадног стања. Влада је успела преузети контролу над затворима без жртава, за разлику од претходних влада које су прибегавале ванзаконским погубљењима. До сада је ухапшено скоро 300 чланова банди, али, што се осталог тиче, нема значајних промена. То је, у основи, утицај који опсадно стање има у овом тренутку.
Које политичке и економске групе су се највише окористиле готово једногласним усвајањем режима ванредних мера у Конгресу, и да ли се након његовог окончања могу очекивати кадровска или институционална решења која би могла изменити равнотежу елита и спољнополитичку оријентацију земље?
Што се тиче тога које су политичке и економске групе имале користи од готово једногласног усвајања опсадног стања, треба имати у виду да у јавном мњењу постоји велика осетљивост у вези с мерама које се предузимају против мара. Зато је било очекивано да Конгрес потврди опсадно стање, јер би супротно значило да нека странка подржава банде. Економске елите су одмах захтевале већи надзор од стране владе, па је опсадно стање било у складу са њиховим захтевима.
Јер — да, реч је о извесном заоштравању политике, али и о томе да економске елите бандитске групације одувек доживљавају као претњу. То је разлог због којег је постојао готово једногласан одговор и због чега су и политичке странке и пословне елите добро прихватиле увођење опсадног стања.
Код становништва у целини, у почетку је постојала извесна сумња у погледу тога каква ће ограничења опсадно стање донети, јер у ранијим случајевима она подразумеваху ограничења кретања, полицијски час и слично. Овога пута није било таквих мера, па се живот вратио у нормалу и чекају се резултати примене опсадног стања. Влада има овлашћење да у таквим условима врши набавке без уобичајених процедура, али овога пута није користила ту могућност, већ је мера служила углавном за хапшење чланова банди.
Проблем у свему овоме није толико сáмо опсадно стање, већ чињеница да је феномен банди, односно мара, резултат примене једног економског модела — искључивог економског модела у којем 70% економски активног становништва ради у сивој зони, без сталног запослења. Чак и они који имају сталан посао раде за веома ниске плате, уз непоштовање радничких права, што ствара плодно тле за ширење банди.
Стога, борба против ове појаве није искључиво питање безбедносне политике и увођења ограничавајућих мера, већ подразумева и промену економског модела који је искључив. Управо ту настају ограничења за ову владу, јер је њена основна карактеристика то што делује са великим опрезом и страхом када је реч о суочавању с економским елитама — истим оним елитама које имају највећу корист од постојећег економског модела.
