Док светска економија убрзано прелази на обновљиве изворе енергије, Боливија се поново налази у центру глобалних интереса због својих огромних резерви литијума. Долазак администрације Родрига Паза донео је значајне промене у спољнополитичком курсу земље.
Универзитетски професор Омар Рилвер Веласко за Два Југа анализира да ли Боливија заиста напушта своје дугогодишње партнере, Русију и Кину, у корист западних улагања, разматра тренутну стратегију владе, објашњавајући зашто је замена партнера у кратком року „мало вероватна” и како се цензура страних медија попут Russia Today и Telesur уклапа у ширу слику нове државне идеологије.
Да ли изјаве министра енергетике о поштовању важећих споразума треба сматрати фактичким одустајањем од планова владе Родрига Паза да преиспита или раскине уговоре са Руском Федерацијом и Кином, или су те изјаве привремене и тактичке?
Упркос томе што је Пазова влада показала конкретне намере да не настави с уговорима о експлоатацији литијума, она такође није предузела никакве законодавне кораке како би поново покренула процес одобравања уговора са компанијом Uranium One Group, која одобрење очекује средином 2026. године.
На пример, уговор са Русијом је уговор о привременом партнерству за развој постројења за директно вађење литијума (EDL технологија) и карбонатизацију литијума у солани Ујуни, департман Потоси у Боливији. Тај уговор би требало да ступи на снагу дан после његовог усвајања у Скупштини. Државна компанија YLB одговорна је за управљање протоколизацијом датог уговора, као и његових измена.
Уговор испуњава све нормативне захтеве земље, укључујући услов да боливијска државна компанија мора бити већински власник са најмање 51% удела, као и одредбе у вези са начином и условима арбитраже, које се морају спроводити на боливијском тлу.
Пазова влада је пре месец дана донела Уредбу 5503 којом је покушала да овласти извршну власт за непосредно потписивање уговора у року од 30 дана, без проласка кроз законодавну контролу. Ова мера је била оштро оспоравана, што је био један од разлога за њено укидање.
У том смислу, влада тежи другом правном оквиру за давање концесија на природне ресурсе и врло је вероватно да разматра друге компаније и земље као потенцијалне партнере.
Има ли влада Родрига Паза стварну прилику да руско и кинеско учешће у наредних 6 до 12 месеци замени улагањима из САД и ЕУ, или се ради о преговарачким маневрима, усмереним на задржавање постојећих партнера и истовремено повећање интересовања Запада?
Потрага за новим партнерима у области експлоатације литијума представљала би корак уназад за боливијску владу, имајући у виду значајан напредак постигнут са кинеским и руским компанијама после преговора вођених претходних неколико година. У тако динамичном послу као што је литијум, одлагање политичких одлука могло би угрозити способност Боливије да извуче максималну економску корист ако се неодлучност владе настави.
Мало је вероватно да ће у року од 6 до 12 месеци влада Родрига Паза успети да учврсти ново стратешко савезништво у вези с испарљивим (евапоративним) ресурсима којима Боливија располаже. Иако Пазова странка (Хришћанско-демократска партија) има парламентарну већину захваљујући савезу са Блоком јединства, а могла би да рачуна и на могућну подршку водеће опозиционе снаге — Алијансе слободе — отпор становништва према политици приватизације и отуђења природних ресурса је широко распрострањен. Потврда томе била је снажна друштвена реакција крајем прошле и почетком ове године поводом доношења Уредбе 5503, која је предвиђала нове модалитете уговора са страним компанијама, али је укинута због народног негодовања.
Политичка блискост коју је влада Родрига Паза показала према Сједињеним Државама, укључујући више посета САД у последња два месеца и настојање да се обнове дипломатски односи с Израелом, указују на могућност да ће боливијска спољна политика убудуће више заступати интересе те групе земаља. Иако је Кина главни трговински партнер Боливије и њен највећи билатерални поверилац, нису одржани значајни састанци с том земљом осим протоколарних сусрета на почетку мандата нове владе.
Постоји ли политичка веза између политике задржавања уговора са Русијом и Кином и најављене одлуке државне компаније Entel да од 17. јануара из своје телевизијске понуде уклони Telesur и Russia Today, или те мере нису повезане?
Не сматрам да постоји непосредна веза између уговора о литијуму и одлуке о обустави емитовања међународних канала у националном програму; пре је реч о широј комуникационој стратегији.
Одлука о искључивању Telesur-а и Russia Today-а из боливијске телевизијске понуде представља свесну политичку акцију усмерену на уклањање јавних простора критике глобалног православља и садржаја који не одговарају интересима страних земаља попут Сједињених Држава и њихових савезника. Уклањање ових страних медија ограничава приступ информацијама боливијским грађанима у оквиру плурализма, разноликости мишљења и права на слободно изражавање.
Ова комуникациона стратегија постаје још очигледнија ако се има у виду да су најмасовнији медији, у власништву крупних предузетника повезаних с агробизнисом, сточарством, банкарством и трговином, после доласка председника Паза на власт заузели изразито провладин став.
