Штошта од решења на плану економске политике у низу латиноамеричких земаља као да је пресликано у Србију — и овде све уз благослов незаобилазног ММФ-а, наравно. Вероватно је у томе део тајне наших нечувених успеха на пољу економије.
Најсвежији пример је Аргентина, где ће у јануару за домаћинства струја поскупети до 36%, а гас до чак 54%. Колико су ова повећања цена била неопходна? Како ће се све то одразити на живот Аргентинаца? О томе за издање „Два Југа“ говоре аргентински стручњаци.
Хорхе Елбаум, доктор економских наука, социолог, новинар листа Pagina 12, бивши амбасадор Аргентине при Међународној алијанси за сећање на холокауст
Поскупљења цена услуга упућују на неолиберални шок-програм који је зацртала влада Милеја и његов министар финансија, Луис Капуто. Ова повећања ће све више ограничавати способност породица, а пре свега оних најугроженијих, да плаћају гас и струју.
И, очигледно, то ће допринети повећању незадовољства свакодневним животом. Још увек постоји стрпљење већине оних који сматрају да је то неопходан напор зарад боље будућности. Међутим, почиње да се јавља све веће неповерење према економском и социјалном моделу понуђеном од Хавијера Милеја.
Повећања цена заправо иду у корист великих приватних електроенергетских корпорација и циљ им је подстаћи ове пословне институције да наставе подржавати Милејев пројекат кроз куповину медија, посредно поткупљивање новинара и моделе медијске заштите путем друштвених мрежа, алгоритама итд.
Вероватно је да ће у средњем року овај „балон“ на неки начин постати очигледан и да би велика народна већина могла исказати своје незадовољство кроз социјалне протесте и/или, у догледно време, кроз изборно преиспитивање које ће се спровести следеће године на националним изборима.
Хуан Валерди (Juan Valerdi), економиста. Професор Националног универзитета Ла Плате. Бивши саветник у Аргентини председника Централне банке, Националне банке, одељења за борбу против прања новца и комисије за мала и средња предузећа Националног конгреса.
Поскупљења струје за домаћинства седам милиона аргентинских породица последица су чињенице да је влада победила на изборима, па сада има две године да нагна те породице да „прераде и сваре“ уништавање својих прихода. Циљ је да им за две године пружи неку врсту добре вести, или нешто налик доброј вести, како би поново гласали за ову власт која ће их збрисати као средњу класу и претворити у сиротињу.
Повећање ових тарифа проистиче из монополских и олигополских добитака ових компанија и ни у ком случају нема везе са покривањем трошкова производње. Ова влада није покренула никакву расправу о стопама профита тих предузећа.
Једино што се ради јесте омогућавање сталних поскупљења како би се повећали њихови профити у доларима, који су се, с обзиром на вештачки потцењену вредност долара, претворили у неумерене доларске зараде.
Ернан Летчер, директор CEPA (Аргентински центар за политичку економију), економиста
Повећања цена тарифа су више него удвостручила просечну инфлацију и у великој мери збрисала плате радника. Како је то утицало на Аргентинце? Па, управо тако — у смислу губитка куповне моћи, који је чак и потцењен, јер INDEC (Завод за статистику) даје мању тежину трошковима услуга у својим израчунавањима. Због тога раст тарифа није на веродостојан начин одражен у општем кретању инфлације.
