Председник Еквадора Данијел Нобоа је, након што је Народна скупштина усвојила текст у другој расправи 10. јула, 14. јула 2025. године у званични регистар упутио Закон о заштићеним подручјима. Ово је трећи неодложни закон о економским питањима, после Закона о солидарности и Закона о јавном интегритету, који је извршна власт усвојила без приговора.
Зашто је Нобоин пројекат о заштићеним подручјима послат парламенту као хитан? У којој мери су њихова хитност и актуелност за Еквадор оправдани?
Стандард садржи осам чланова и 16 уредаба којима се успостављају економске мере за обезбеђивање финансијске одрживости Националног система заштићених подручја. Изјављује се да има за циљ очување биоразноликости, одржавање еколошких функција и подршку одрживом локалном развоју. Закон укључује измене Закона о мобилности особља, Закона о унутрашњем пореском режиму, Монетарног и финансијског органског законика, Закона о цивилном ваздухопловству, Закона о пореској реформи из 2001. године и Органског закона о државној служби. Укида ограничење смањења ПДВ-а на туристичке услуге током празника и проверава пасоше трећих земаља за туристе.
У оквиру пројекта ствара се Национална служба заштићених подручја с аутономијом и националним и међународним финансирањем. То такође помаже професионализацији надзорника паркова како би се побољшало управљање тим подручјима.
Током дебате, законодавци Грађанске револуције иступили су за заштиту староседелачких народа и екосистема, али су довели у питање недостатак јасноће у прегледу интереса CFN-а.
Еквадорски политиколог Педро Пабло Јијон прокоментарисао је за „Два Југа“ логику хитно усвојеног закона:
– Предлог закона се погрешно назива „хитним економским пројектом“. Ово је пројекат усмерен на добробит еквадорских господарећих група (2% становништва), будући да је једна од његових подтачака усмерена на утају пореза од стране великих холдинга. У оквиру Пројекта заштићених подручја, Еквадор има важне територије јединственог еколошког карактера, као што су Галапагоска острва; или као мангровски екосистем, који се налази у ушћима река што се уливају у Тихи океан, јединствен и редак екосистем насељен врстама као што су раковице, шкољке, дагње, шојке, а који су места крмљења кљунастих делфина. Пројекат предвиђа приватизацију ових територија, односно њихов пренос на приватну компанију ради „предвидивог управљања“; у позадини је прекомеран интерес компаније супруге председника Данијела Нобое за изградњу одмаралишта на подручју комуне Олон, познате по својој локацији у екосистему мангрова, што би довело до еколошког краха.
