Ekonomska aktivnost u Čileu porasla je u februaru za 4,5 odsto u godišnjem februarskom obračunu, što je najveći rast od maja 2022. godine, uglavnom na račun rudarske delatnosti i oblasti usluga, saopštila je Centralna banka.
Mesečni indeks privredne aktivnosti (Imacec), koji prikuplja podatke o 90% roba i usluga u zemlji i smatra se vodećom merom bruto domaćeg proizvoda (BDP), premašio je tržišna očekivanja.
Prema podacima agencije, desezonirani indeks je uvećan za 0,8 odsto u odnosu na prethodni mesec i porastao za 2,8 odsto za dvanaest meseci.
Indeks Imacec, nevezan za rudna bogatstva, porastao je za 3,5% tokom dvanaest meseci, a sezonski prilagođenim izrazom – za 0,6% u poređenju s prethodnim mesecom.
Proizvodnja robe porasla je za 8,7% u odnosu na isti period prošle godine, uglavnom na račun rasta od 11,5% u rudarskoj industriji. Ostala roba i industrija porasli su za 6,7%, odnosno 5,2%.
S druge strane, trgovina je zabeležila rast od 2% na godišnjem nivou, što se objašnjava trgovinom na veliko i malo. Usluge su, sa svoje strane, porasle za 3,2% na godišnjem nivou, pri čemu je rast zabeležen u svim vrstama delatnosti.
Čile se oporavio od pandemije brže nego što se očekivalo, pa je istorijski rast BDP-a u 2021. godini iznosio 11,7%, ali je 2022. počeo usporavati, pa je završio s rastom od 2,4%.
Uz obuzdavanje inflacije na oko 5%, glavni zadatak Čilea u ovoj godini je povratak rastu, premda je u 2023. godini zabeležen rast od samo 0,2%. Krajem prošle godine predsednik Gabrijel Borić stvorio je takozvani „Kabinet za ekonomski rast“, sastavljen od nekoliko ministara, koji ima za cilj unapređivanje i ubrzavanje različitih državnih i privatnih investicionih projekata i podsticaj ključnih sektora, poput rudarstva i građevinarstva.
