Ministarstvo energetike Brazila saopštilo je da će doći do još jednog smanjenja cena električne energije proizvedene u hidroelektrani Itaipu, zajedničkom projektu sa Paragvajem. U medijima su se pojavile spekulacije da je ovo smanjenje rezultat špijunske afere — bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro navodno je organizovao prikupljanje informacija o paragvajskoj pregovaračkoj strategiji u vezi sa Itaipuom.
O tome kako Paragvajci gledaju na celu priču, za Dva Juga govori Mirta Rivas Rios, spisateljica, aktivistkinja, analitičarka, istraživač i političarka paragvajskog naroda, bivša kandidatkinja za poslanicu u Centralnom departmanu, diplomirani stručnjak za marketing i feministkinja.
Ja sam bivša kandidatkinja za poslanicu u Centralnom departmanu 2023. godine, ispred Pokreta za suverenitet i razvoj Fronta Guasu bivšeg predsednika Fernanda Lugoa, koji je svrgnut državnim udarom od strane paragvajske oligarhije i mreže oligarhije Sjedinjenih Država, uključujući CIA.
Deo te oligarhije bio je i bivši predsednik Kartes, danas predsednik partije Kolorado ANR, partije vlade Santijaga Penje, sadašnjeg predsednika koji „vlada, a ne upravlja“. Kartes je nedavno stigao iz Izraela, gde je, kako kaže, otišao da podrži svog poslovnog partnera i prijatelja Netanjahua i održi „antisemitsko predavanje“, kako je sâm izjavio u intervjuima. Jedna bolesna i mračna ličnost poput Netanjahua verovatno i ne zna značenje te reči, koju koristi kao masku za svoje zločine protiv čovečnosti nad Palestincima.
Ovo govorim kako bih pokazala kontekst sadašnje paragvajske vlade što sledi istu oligarhijsku liniju partije Kolorado – izdajničke stranke paragvajskog naroda od 1870. godine, koju je osnovao Bernardino Kabaljero i koji je rasprodao sve naše zemlje. Ta stranka je povezana i sa diktaturom Alfreda Stresnera, nametnutom državnim udarom uz pomoć CIA 1954. godine. I ta ista oligarhijska stranka, koja je potpisala ugovor o izgradnji dvonacionalne hidroelektrane Itaipu sa Brazilom, u kome je navodno dogovoreno da Paragvaju pripada 50%, a Brazilu drugih 50%, do dan-danas učestvuje u vlasti.
To je uvek bila laž, podvala i pljačka paragvajskog naroda u dosluhu sa tadašnjim koloradskim vladama. Jer, kao mala zemlja sa svega nešto više od sedam miliona stanovnika, Paragvaj nikada nije mogao iskoristiti svojih 50% energije, pripadajućih mu po zakonu i prema ugovoru potpisanom od diktatora Stresnera. Prošle su decenije dok se paragvajski narod nije na tren probudio i izglasao Fernanda Lugoa, bivšeg biskupa Teologije oslobođenja, koji je uz podršku Lule uspeo povećati prihode koje je Paragvaj dobijao od rojaltija za električnu energiju. Ali ti iznosi nikada više nisu povećani pošto je Lugo srušen državnim udarom 2012. godine – u saradnji sa liberalnim poslanicima sa kojima je Lugo sklopio savez da pobedi partiju Kolorado 2008. godine. Sklonjen je sa vlasti sa dva potpisa i bez utvrđene procedure. Prethodno je priređen pokolj nad seljacima koji su zauzeli zemlju u Marini Kue – poznat kao pokolj u Kurugvatiju, do danas nerazjašnjen od strane sudstva, koje je takođe oligarhijsko i imperijalističko kao i vlada – dakle, izdajničko prema interesima siromašnog i nepismenog paragvajskog naroda, koji ne zna svoja ljudska prava.
Svake godine gubimo 1.800.000.000 dolara jer ne povlačimo naš višak energije koji nam pripada i ne prodajemo ga po tržišnoj ceni – što bi bilo pravedno, da se Brazil ne ponaša kao imperijalistički gospodar i kad bi naša vlada razmotrila s narodom Paragvaja tu nepravdu, na primer, putem referenduma, kao što je učinio Nikolas Maduro s Esekibom, upitavši Venecuelance. No, partija Kolorado ANR, koja se na vlasti nalazi od 1954. godine, takvo savetovanje nikada nije sprovela.
Sadašnji skandal oko špijunaže mi vidimo kao dimnu zavesu, kako bi se izbeglo razmatranje pitanja Priloga C, pošto ističe prethodni ugovor po kome je Brazil zadržavao ostatak energije koju Paragvaj nije koristio – i to po ceni nižoj 50% od tržišne vrednosti. A Paragvaj, u ime socijalne pravde za svoj siromašni i nepismeni narod, koji trpi zloupotrebe i izdaju od strane svojih vladara – oligarha i kriminalaca – sada, pre nego što se potpiše novi sporazum u vezi Priloga C, morao bi od imperijalističke brazilske vlade zahtevati da mu se prizna 100% onoga što mu pripada kao suvlasniku 50% od tržišne vrednosti.
