Venecuela prolazi kroz izuzetno delikatan trenutak, budući da izborni kontekst nije samo prilika venecuelanskom narodu da izrazi svoje mišljenje na izborima, već i zato što je to, nažalost, postao trenutak u kome politička oligarhija s njenom željom za prevratom uvek traži puteve koji podstiču revolucionarna raspoloženja. 2024. je u tom smislu odlučujuća godina. Vlasti Venecuele raspisale su, u skladu sa ustavnim mandatom, nove predsedničke izbore. Prema ustavu Venecuele, odobrenom s narodnom podrškom 1999. godine, predsednički mandat traje 6 godina, a poslednji izbori, na kojima je sadašnji lider zemlje Nikolas Maduro pobedio sa 6.245.862 glasa, održani su 2018. godine.
Martin Pulgar, politikolog, stručnjak za marketing, magistar filozofije rata, univerzitetski profesor u oblasti međunarodne politike, geopolitike, bezbednosti i odbrane, voditelj radio programa „Geoestrategia del Sur“ na Radio del Sur u Karakasu, posebno za izdanje „Dva Juga“, govori o budućim izborima i kovarstvu prozapadne opozicije, koja je voljna, ali ne i sposobna da sruši vladu čavista.
Pretnje i pritisci spoljnih antičavističkih vlada i grupa i dalje deluju, i datum izbora one posmatraju kao oruđe za delegitimizaciju Bolivarske revolucije ukoliko izborni rezultat ne prevagne u korist njihovih interesa, to jest rušenja socijalističke vlade. Pokušajmo da razumemo ovu složenu situaciju. Venecuela je zemlja čiji politički sistem je predsednički. Predsednika Republike bira narod neposredno na određeno vreme i njegova smena je moguća samo iz vrlo konkretnih razloga, utvrđenih članom 233. Ustava Venecuele, naime, zbog njegove ili njene smrti, ostavke ili razrešenja odlukom Vrhovnog suda, trajne telesne ili umne nesposobnosti, potvrđene medicinskom komisijom, imenovanom od Vrhovnog suda i s odobrenjem Narodne skupštine, odricanja od dužnosti, kao i svenarodnim opozivom njegovog mandata. Osim toga, venecuelanski Ustav ne predviđa smenu predsednika političkim procesom ili „impičmentom“, kao što je ustanovljeno u drugim predsedničkim zemljama poput Brazila ili Sjedinjenih Država. Još manje predviđa imenovanje „privremenog” predsednika.
Ovaj opis „političkog inženjeringa“ deo je krize preživljene u Venecueli poslednjih godina, gde je 2015. godine izabrana Narodna skupština za period 2016-2021 sa opozicionom većinom, ali bez moći ili ovlašćenja da ukloni predsednika Republike. Uprkos tom pokušaju Narodne skupštine da ide protiv Ustava i važećeg zakonodavstva, nije bila u stanju zadovoljiti želju egzogenih snaga i desničarskih pobunjeničkih grupa da učine kraj socijalističkom modelu koji je uveo predsednik Ugo Čavez i nastavio posle njegove smrti predsednik Nikolas Maduro.
Činjenica je da su ovi udari „institucionalnog“ tipa od strane političkih grupacija suprotstavljenih čavističkoj vladi uvek bili praćeni žestokim uličnim demonstracijama, marševima koji su dovodili do gerilskog nasilja, provokacija protiv javnog reda, kako bi se omogućilo stvaranje izloga za „obojenu revoluciju“ koja bi dovela do smene režima, čemu su one i težile. Ne uspevši da postignu podršku narodne „kritične mase“, koja bi omogućila odlazak vlade, oni su otišli još dalje. Ohrabrivali su i prizivali invazije i vojne intervencije stranih sila otvoreno ili uz pomoć regionalnih saveznika. Rekli su: „Sve opcije se razmatraju“ – i nastavljaju računati na to.
Danas je izborna verzija svojevrsne „nelojalne“ opozicije Ustavu i zakonima „prava“ varijanta za postizanje promene režima i zbacivanje revolucionarnih bolivarskih snaga sa vlasti. Ne toliko zbog mogućnosti pobede na izborima, koliko zbog same činjenice nemogućnosti postignu pobedu na izborima, što im otvara niz mogućnosti koje bi im omogućile da iskorene ideološko-kulturno nasleđe čavizma u venecuelanskom društvu, njegov uticaj u Latinskoj Americi i na čitavom globalnom jugu. Čavizam za njih predstavlja težak izazov, pošto je očigledno da imaju gotovo nultu sposobnost da privuku ljude i nizak nivo poverenja biračkog tela u njih. Isto tako, sasvim je očigledno da ne postoji jedinstvena ili objedinjujuća partijsko-politička organizacija antičavističkih snaga, kadra da baci izazov Ujedinjenoj socijalističkoj partiji Venecuele.
Za opoziciju je glavna varijanta delegitimizacija izbornog procesa, izgradnja narativa o manipulisanju izbornim procedurama, čime bi se omogućilo da se tokom ili posle izbornog čina 28. jula izvrše određene radnje što vode ka uličnom nasilju, koje bi omogućilo da se politički sistem preformatira i uništi njegova kulturna i organizaciona, konstitutivna osnova čavizma u Venecueli. Ovo je glavna radnja koju ona želi da izvede.
Važno je zapamtiti da je venecuelanska opozicija izjavila kako vlada ne želi da održi izbore 2024. godine, polazeći od pretpostavke da neće imati dovoljnu izbornu težinu za pobedu na ovim izborima, pa je više puta tražila da se odredi što raniji datum za održavanje izbora, uzimajući u obzir da se predsednički izbori u Venecueli obično održavaju u poslednjem kvartalu utvrđene izborne godine.
Sada oni ukazuju kako je ovo vrlo rani rok i da ih propusti sprečavaju da se organizuju za učešće. Upinju se progurati priču o prevari koja bi trebalo da delegitimizuje izborni proces. Drugi argumenti u korist verzije o prevari bile su diskvalifikacije kandidata koji su ranije pozivali na akte nasilja. Za opoziciju nije važna pobeda na izborima, već sposobnost da stvori neke uslove koji ruše legitimitet države, kako bi nametnuli svoju neoliberalnu paradigmu i preuredili Venecuelu po ugledu na hegemonistički kolektivni Zapad.
Što se tiče Bolivarske revolucije, zadatak se do 28. jula sastoji u tome da se spreče pokušaji destabilizacije, koji bi trebalo da budu izvedeni putem državnog prevrata i ubistava uperenih protiv Bolivarske revolucije i predsednika Nikolasa Madura. Isto tako, 28. jula, na dan izbora, čavisti moraju pobediti sa dovoljnom izbornom snagom, koja će im omogućiti da otklone svako žarište nasilja, kojim se teži narušavanju socijalnog mira, dosad očuvanog u Venecueli, kako bi svet shvatio da se sada dešava pokušaj prevrata, i ovo protivreči onome što govore hegemonistički mediji, da tobože „sada ima ljudi koji to podržavaju“.
