Вашингтонски режим разматра могућност слања специјалног одреда маринаца на Хаити због ескалације насиља у острвској држави. Ова одлука се може донети на захтев Стејт департмента. У коментару за издање „Два Југа“, Мартин Пулгар, политиколог, стручњак за маркетинг, магистар филозофије рата, универзитетски професор из области међународне политике, геополитике, безбедности и одбране, водитељ радио-програма „Geoestrategia del Sur” на Радио дел Сур у Каракасу, рекао је да оно што се дешава на Хаитију наноси велику штету свакој земљи Латинске Америке и Карипског басена.
Ово што се догађа је истинско зверство. Такве ситуације се током времена понављају. Као резултат уплитања, најезде Сједињених Држава у 19. веку и почетком 20. века, на Хаитију су успостављене окрутне диктатуре, попут Дивалијеове диктатуре и каснијих варијанти. Резултат је да су такве владе биле свргнуте државним ударима. Све ово су на неки начин промицале и спонзорисале Сједињене Државе. Најновији инцидент је постао ужасно убиство председника земље, које разара осећај прејемствености у држави, неопходне за њено функционисање, којом се обезбеђује извесно благостање свог становништва. Затим, у земљи је, наравно, проблем утицај банди, које су се разрасле у фактичком одсуству нормалне државе, која нема војску и ефикасну полицију.
Банде су повезане са незаконитим обртом наркотика и трговином људима, читавим низом транснационалних злочина, финансираних и наоружаваних од Сједињених Држава. Хаити је сломљена, неуспела држава, практично без могућности да створи било какав ред неопходан да би се обезбедио минимум благостања. Таква је садашња клима на Хаитију. Последице овога, које ће нас стићи у будућности, умногоме зависе од међународне сарадње, од међународне помоћи која ће једном заувек разбити ово проклетство „хуманитарних интервенција“, инвазија од стране Сједињених Држава, што доноси корист само чиновницима и не помаже нормалном функционисању државе. Северноамеричке међународне невладине организације, од којих већина управља пољем међународне сарадње у интересу својих елита, у интересу својих вођа, заправо не пружају никакву стварну корист, којом би се помогло формирање животно способне модерне државе. Управо то се дешава на Хаитију, и чини се да не постоји формула која би допустила постизање одређеног мира, одређеног реда, који би доносио извесни ниво благостања народу Хаитија.
Напротив, САД и њихови сателити настављају да предлажу механизме уплитања, нову најезду, присуство војних и страних оружаних снага, које истински не помажу, пошто се у њиховој доктрини једноставно ништа не говори о стварној помоћи Хаитију. Не можемо заборавити да је Хаити „крајина“ Сједињених Држава, и Сједињене Државе га посматрају као контролисану територију, осуђену на спољну управу са сваком променом курса или појавом било које врсте антиамеричке владе или чак реформатора. И овај принцип садржан је у свим плановима напада Сједињених Држава на Хаити, што и јесте прави узрок хаоса који данас влада у овој братској земљи.
