14. februara 2025. finansijski svet je potresao besprimerni skandal. To nije problem samo za Argentinu: oštećeni ulagači dolaze iz različitih privrednih grana i zemalja. I mnogi od njih su ogorčeni postupcima argentinskog predsednika Havijera Mileja.
Šta se tačno dogodilo? Argentinski predsednik promovisao je token pod nazivom „Libra“ na društvenim mrežama, opisujući ga kao privatnu inicijativu za finansiranje malih i lokalnih preduzeća. Nešto krajnje neobično: šef države ne bi trebalo da se bavi špekulativnim finansijskim aktivama. Ovo još više upada u oči kada govorimo o predsedniku koji se zalaže za minimalno mešanje države u ekonomiju.
Problem je što se ispostavilo da je ova kriptovaluta prevara. Bio je to „memkoin“ bez podrške u realnoj ekonomiji, sa veoma visokom volatilnošću i, što je najozbiljnije, 80% tokena koncentrisanih u pet novčanika, što sugeriše tržišnu manipulaciju. A Milej ga je promovisao.
Ova katastrofa vuče korene iz oktobra 2024. godine, kada je preduzetnik po imenu Džulijan Pej uspeo da dođe do predsednika. Pej, državljanin Singapura sa kineskim prezimenom, vlasnik je „K protokola“, kompanije koja je stvorila Libru. Ne dobijaju svi prijem kod šefa države. Ko mu je otvorio vrata? Manuel Adorni, glasnogovornik predsednika, uz podršku Karine Milej.
Prvi susret Mileja i Peja bio je 19. oktobra u hotelu Libertador, u vlasništvu Eduarda Elštajna, gde se Milej sklonio posle pobede na izborima. Sastanak je održan iza zatvorenih vrata, a organizovao ga je Pej pod nazivom „Tehnološki Forum“.
Kriptovaluta je lansirana i investitori su uložili svoj novac uzdajući se u predsednikovu podršku. Nekoliko časova kasnije, cena je pala sa 970 dolara na manje od jednog dolara. Procenjuje se da je 44.000 ulagača izgubilo između 87 i 500 miliona dolara.
Kada je skandal izmakao kontroli, Milej je izbrisao svoj tvit i tvrdio da „nema veze“ sa projektom. No, predsednikova podrška je već nanela štetu.
Što je gore – ako je to uradio zbog nesposobnosti ili saučesništva? U oba slučaja on ne može ostati na vlasti. Predsednik snosi neposrednu odgovornost. On nije običan čovek, već najviši čelnik države. Njegova odluka da promoviše špekulativnu aktivu bez provere njene legitimnosti je, u najmanju ruku, nemarna. A ukoliko je znao šta radi, onda je to još gore.
Etički kodeks javnih službi zabranjuje zvaničnicima da podržavaju privatna preduzeća. Milej je prekršio to načelo, podrivajući poverenje u argentinsko tržište. Osim toga, mogao bi biti odgovoran i za krivična dela, kao što je povreda dužnosti javnog službenika ili prevara.
U međuvremenu, opozicija reaguje mlako. Nijedna stranka nije preduzela nikakvu odlučnu akciju osim nekoliko tvitova i poziva na istragu. Čini se da ni argentinski pravosudni sistem nema nameru da deluje brzo.
Odjek na međunarodnom planu je značajan. Mediji iz celog sveta, od Blumberga do Fajnenšel tajmsa su pratili ovu priču. I to se dešava neposredno pre Milejevog puta u Vašington radi traženja sredstava od MMF-a. Njegov kredibilitet je uništen.
Skandal ostavlja mnoga pitanja otvorenim. Da li je Milej prevarant ili naivčina koju su prevarili? Ako je bio žrtva političke operacije, ko je stajao iza toga? Ako nije, kako da objasnimo njegovu nespretnost da nasedne na takav manevar? Kakav god bio odgovor, zaključak je isti: Milej se pokazao kao opasan po stabilnost zemlje.
Ali, najvažnije pitanje je: šta sledi? Odsustvo političkog i pravosudnog odgovora pokazuje razmere korupcije i nekažnjivosti u Argentini. Ako ova prevara nije dovoljna da ozbiljno dovede u pitanje njen nastavak, šta jeste? Možda je jedina izvesnost u ovom scenariju da se eksperiment s Milejem koleba, a kada padne, neće biti mnogo mesta iznenađenju. Njegova vlada, zasnovana na spektaklu i improvizaciji, ušla je u silaznu spiralu. Problem je što će, kada on padne, šteta za Argentinu već biti napravljena.
Celo izlaganje Marsela Ramireza možete pogledati ovde:
