U oblasti osnovnog preživljavanja, povezanoj sa svetom namirnica, pošteno je reći da su pokušaji oporavka preduzimani u dva glavna aspekta. Prvo, konsolidovanje kulturno-proizvodnih sektora, unutrašnja proizvodna geografija Venecuele, uglavnom Andska regija, u kojoj su nakupljeni proizvodni kapaciteti za uzgoj povrća, kao i planinski regioni nekoliko država na priobalju zemlje, kao što su Falkon, Anzoategi, obalna zona države La Gvajra, okoline samog Karakasa i planinska područja na istoku podržavaju proizvodnju povrća, korenjača i gomoljača. Osim toga, u nekim česticama ravničarske osovine reke Orinoko zapaža se produktivan rast žitarica, gde je akumulacija kulture, potencijala, proizvodne, poljoprivredne i agroindustrijske infrastrukture imala temeljan značaj za održavanje minimalnog nivoa proizvodnje, koja je Venecueli omogućila preživljavanje. Manuel Arčinijega, društveni radnik, inženjer konsultant i promoter energetskih, industrijskih i poljoprivrednih razvojnih projekata i savetnik organizacije „Južni most“, govori za izdanje „Dva Juga“ kako Venecuela preživljava u uslovima neviđenih sankcija Sjedinjenih Država i njenih saveznika.
Bio je važan proces razvoja stočarstva, iako nije bilo komercijalizacije stočarskih i bivolskih resursa, što je u Venecueli bilo značajno u poslednjih 7-8 godina, jemčeći dobijanje najkvalitetnijih belančevina za celokupno stanovništvo, ali u okviru običnog tržišta. Postoje osnovne namirnice kao što su jaja, riba, uglavnom sardine. Ribolov u unutrašnjim vodnim rezervoarima i morski ribolov su takođe omogućili da se nekolikim vrstama ribe podržava opstanak stanovništva pomoću životinjskih belančevina u kritičnim godinama. Ribolovna delatnost, povezana s poljoprivrednom delatnošću, uglavnom proizvodnjom jaja, imala je još neposredniji uticaj na proizvodnju belančevina. Ribolov i vinarstvo danas razvijaju preduzeća, javne organizacije i zanatski ribolovci. To je o privredna delatnost koja je uticala na preživljavanje Venecuelanaca u godinama krize.
Razvijena je i nova grana i provereni lekovi prirodnog porekla, koje su Venecuelanski institut za naučna istraživanja i druge organizacije, Ministarstvo zdravlja, koristile zajedno sa Ministarstvom nauke i tehnologije u jeku blokade lekova , zbog ekonomske nemogućnosti njihove nabavke. Ova skromna proizvodnja lekova biljnog porekla, prerađenih putem fitohemije, biohemije i alternativne farmaceutike u Venecueli omogućila je da se izađe na kraj sa glavnim problemima zdravstvene zaštite, i posebno postigla značajan uspeh u borbi s kovidom-19. Kada je blokada malo probijena i međunarodna trgovina lekovima iz Venecuele se oslanjala na uvoz lekova uglavnom turskog porekla iz Indije, a u konkretnom slučaju s vakcinama imamo podršku i međunarodnu solidarnost od strane Rusije s vakcinom Sputnjik V, Kube sa njenom vakcinom, a osim toga, u Venecueli se zapaža rast u farmaceutskom sektoru sa privatnim kompanijama.
Naposletku, treba reći da je tu i tema socijalne ekonomije, koja je dobila podsticaj u najboljem trenutku političkog razvoja vlade predsednika Čavesa. Ovaj subjekt socijalne ekonomije, povezan sa komunama, radničkim savetima, radničkim savetima, omogućio je u nekim sektorima stvaranje solidarnosti i proizvodne mreže sa drugačijom logikom, uporedo sa delatnošću komercijalnih sektora, koji su imali mogućnost oporavka pre 5 godina, što ukazuje na to da svet sada posmatra proces očigledne obnove privredne aktivnosti u Venecueli, pošto je trgovinski činilac, povezan i sa održivošću dinamičnih granica s Kolumbijom i Brazilom, omogućio razmenu sporednim robnim proizvodima i dodatnim prehrambenim proizvodima. Ovo je omogućilo obnovu komercijalnih projekata, tržnih centara, prehrambenih prodavnica, velikih samousluga, supermarketa, okončavši pre oko dve godine s nestašicama i stvorivši značajnu razinu ponude na nacionalnom tržištu, kako prehrambenih proizvoda, lekova, tako i druge vrste robe koje je društvo postepeno počelo da troši, kao i opreme, plastične robe za domaćinstvo, školskog pribora itd.
I najzad, moramo istaći stanje ekonomskih projekata, povezanih sa delotvornošću geopolitike, geostrategije, geoekonomije u međunarodnim odnosima, jer u Venecueli je veoma važna kultura potrošnje pšenice sa stanovišta pekarstva, izrade testenina, i ova dinamika može biti postojana, budući da se sva pšenica koja se troši u Venecueli uvozi zahvaljujući veoma praktičnom, vrlo konkretnom merenju mesečnih isporuka koje je vlada postigla za sve što se tiče pekarskih peći, pekara, privatnih proizvođača testenina, kroz ponudu koja je već na snazi i trajaće oko 4 ili 5 godina pod posebnim uslovima od strane Ruske Federacije, što je bilo veoma značajno.
Takođe ističemo i cenimo energetsku podršku, koju su za održavanje petrohemijskih objekata i obezbeđivanje gorivom, mazutom, dizel-gorivom i naročito benzinom u najkritičnijem trenutku blokade i opsade pripremila prva četiri velika teretna broda, poslata od Islamske Republike Iran, koji su odigrali odlučujuću ulogu u obnavljanju rada kako privatnog tako i javnog prevoza, kao i vozila svih veličina, privatnih prevoznih sredstava, teretnog i javnog prevoza u državnom i privatnom sektoru. Podrška Irana u snabdevanju i prodaji goriva pod posebnim uslovima odigrala je veoma važnu ulogu u obnavljanju ekonomskih procesa u Venecueli.
Konačno, u Venecueli se očekuje oporavak međunarodne turističke aktivnosti i priliv turista iz raznih delova sveta, a posebno postoje posebni programi koji su omogućili građanima Ruske Federacije, kolegama iz Kine, posetiocima drugih nacionalnosti dolazak po ciljanim programima i dodatno mnogim ljudima iz Evrope, Meksika, SAD. U Venecuelu dolaze i građani iz Latinske Amerike. Ono što suštinski treba žaliti u čitavoj ovoj kritičnoj fazi jeste fenomen migracije u venecuelanskom društvu, sa kojim se nikada nismo sretali. Ekonomski efekat je takođe vezan za doznake koje deo imigranata šalje kao skroman prihod, ali koji na kraju krajeva bitan značaj u nacionalnom ekonomskom lancu za njihove porodice i za nacionalnu ekonomiju.
Ovo što je opisano predstavlja moje čitanje kritične stvarnosti poslednjih godina, posebno desetleća od 2014. do 2024. godine, i nadam se da će to u nekom smislu biti usvojeno kao lekcija narodima sveta u pogledu opstanka mirnog, stabilnog društva, podvrgnutog šemi hibridnog rata, destabilizacije i međunarodne blokade, kao što se to desilo sa Venecuelom od strane SAD i EU, s uporednim balansiranjem na ivici opstanka društva i istovremenim povećanjem diverzifikacije njegove unutrašnje dinamike. U tom kontekstu, među ozbiljnim teškoćama izdvaja se to što je sposobnost održavanja poslovanja naše glavne naftne, petrohemijske i gasne kompanije postradala, dok je proizvodnja značajno smanjena. Održavanje poslovanja kompanije na nešto manje od trećine njenog normalnog kapaciteta tokom više decenija je možda glavno dostignuće ekonomskog razvoja. Zatim treba reći da je 2020, 2021, 2022 i 2023. godine postojao prozor za prodaju gvožđa, uglavnom prodavanog kompanijama iz Turske, što je na neki način jemčilo izvesno olakšanje priliva novca venecuelanskom društvu.
