Intervju sa NJ.E. Lejdom Ernestom Rodrigezom Ernandezom, ambasadorom Kube u Republici Srbiji, povodom Meseca kulture Kube i 67. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu
Razgovor vodila: Sonja Kalajić
– Prošlo je više od godinu dana od Vašeg imenovanja za ambasadora Republike Kube u Srbiji. Reklo bi se da je to sasvim dovoljno vremena za načelno upoznavanje kulturnih karakteristika jednog naroda. Kakvi su Vaši prvi utisci o Srbiji i srpskom narodu?
Srbija je zemlja koja ima veoma dugu istoriju, istoriju koja je vezana za trajni napor srpskog naroda da formira svoju naciju i svoj nacionalni identitet, ali i svoju kulturu. Očigledno, religija ovde ima važno, centralno mesto i veliko kulturno nasleđe koje iz nje proizilazi, te je Srbija zemlja sa vekovnom, milenarnom kulturom koja se očuvala do danas. Linija kontinuiteta istorijske borbe za opstanak srpskog naroda, njegovog identiteta, njegove tradicije, njegove kulture na kraju postaje politički izraz današnjice kada govorimo o odbrani njene nezavisnosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta.
Šta to znači, moglo bi se razumeti samo kada bi se znalo koliko dugu istoriju ima, kao i da se stalno suočavala sa spoljnim pretnjama koje su doprinele njenom jačanju u određenim periodima – od osvajačkih pokušaja imperija još od antičkih, rimskih vremena, turskog i austrougarskog carstva do stravičnih stradanja tokom Prvog svetskog rata, a potom i Drugog. U to vreme jugoslovenski identitet je bio važan deo srpskog naroda da se oslobodi i protera agresorsku silu i regionalni, lokalni, pa i internacionalni fašizam. Dakle, kroz istoriju Srbi su doživeli mnoge izazove koji su upravo srpsku kulturu i društvo učinili jakim i otpornim.
Ali ljudi Srbije tome ugrađuju i svoj poseban veseli karakter, otvoren prema svetu, prema mnogim narodima i državama. To je gostoljubiv narod, narod koji dočekuje ljude iz drugih zemalja i koji je takođe podrška. U ovom slučaju očigledno sa Kubom, jer je to zemlja koju predstavljam. Postoje afiniteti, veoma važne istorijske spone koje su osnova svih dobrih i plodnih odnosa koje danas razvijamo sa narodom, državom i sa vladom Srbije i moji utisci su prijatni.
Ovde veoma intenzivno radimo, jer nam je mala ambasada. Tu su samo ambasador i konzul, sa veoma malom grupom srpskih saradnika, ali mislimo da smo dali doprinos, iskorak u različitim sektorima. Uticali smo na povećanje saradnje i tradicionalnih, istorijskih prijateljstava koja broje više od 120 godina.
– Pored činjenice da su politika i diplomatija centralni deo vaše profesije i interesovanja, ne krijete svoje veliko interesovanje za oblast kulture. Nažalost, ovo je sve više retkost u savremenim diplomatskim krugovima, a govori po sebi mnogo; ne samo o nivou kulture i obrazovanja pojedinca već upravo o politici i suverenitetu države koju taj pojedinac predstavlja. Šta je Vas lično dovelo do takvog interesovanja? Kako Vi gledate na pojam kulture i kakvu po Vama ona ima ulogu i značaj u domenu političkih aktivnosti?
Uvek sam smatrao da kultura treba da ima privilegovano, centralno mesto, ne samo u političkoj, već i u diplomatskoj delatnosti. Diplomatska aktivnost nije samo politička, znate? Diplomatska delatnost ima veoma široku, multisektorsku oblast koja ima veze sa mnogo aspekata, ali za nas je odnos prema narodu fundamentalan. Odnosno, kubanska revolucija je od svog početka imala viziju da njena diplomatija i spoljna politika treba da jasno predstavljaju kubanski narod ali i da se istovremeno bore za zbližavanje i uspostavljanje dobrih veza i odnosa sa drugim narodima sveta.
Zbog toga su i stvorene institucije na Kubi koje doprinose diplomatskoj aktivnosti kao što su Kubanski institut prijateljstva sa narodima (Instituto Cubano de Amistad con los Pueblos (ICAP)).
Razlog toga je što u gradovima gde je kultura, gde je tradicija, ljudi su ti koji imaju kulturu, ljudi su ti koji razvijaju tradicije, idiosinkrazije, oblike organizovanja, određenu socijalnu psihologiju.
Verujem da je diplomatija umetnost i nauka o odnosima sa drugima, ali ona ne treba da ostane samo između država i vlada, reprezentativnih grupa tih zemalja, već da bude deo odnosa običnih ljudi. To je kada diplomata prepoznaje, spoznaje, uči i otkriva kulturu drugih naroda i drugih nacija i može čak da uporedi zajedništva, sličnosti ili razlike koje može imati sa zemljom koju predstavlja.
Za nas, na primer, nezavisnost i suverenitet nisu mogući na Kubi bez kubanske kulture. Dakle, pojam kulture je veoma širok, može biti mnogo koncepata kulture, ali postoji jedan koji je tipičan za našu političku kulturu, a koji se odnosi na slobodu.
– Možete li nam reći više o toj vezi pojma slobode i kulture kao i o Vašem radu na tom polju kod nas u Srbiji?
Od misli Hozea Martija do misli Fidela Kastra, u centru našeg političkog i diplomatskog delovanja je načelo da bez kulture nema slobode. Kada smo bili u najtežim periodima u istoriji, prateći tu misao Martija i Fidela, govorili smo da je prva stvar koju treba spasiti kultura, jer bez kulture nema slobode. Ne bi bilo moguće da Kuba bude nezavisna, suverena, pa čak ni socijalistička zemlja. Dakle, to je u centru naših projekcija, našeg diplomatskog delovanja.
Želeo sam iznad svega u svom radu ovde u Srbiji da to imam: da budem u kontaktu sa slikarima, umetnicima, galerijama, da što više sarađujemo na kulturnom nivou i između ostalog, zato je ministar kulture Kube imao veoma važnu posetu na Kubi prošle godine, u oktobru 2023. godine, kada je potpisan sporazum između dve nacionalne biblioteke obe zemlje. Upravo tada je projektovana mogućnost da Kuba bude počasni gost na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu od 19. do 27. oktobra ove godine i planirana poseta velike delegacije sa Kube na čelu sa našim ministrom kulture.
Tokom ovih godinu i šest meseci videli ste koliko sam učestvovao na izložbama, u kulturnim aktivnostima, ne samo u Beogradu već i u različitim opštinama i gradovima Srbije. Ponekad sam se uključivao u kulturne aktivnosti Srbije, koje organizuju Srbi, a nekad prijatelji Kube ili sami Kubanci i kubanski muzičari koji žive u Srbiji.
Takođe smo uložili veliki napor da proširimo temu turizma, pa čak i da uspostavimo komercijalno-ekonomske odnose u kojima bi značajno mesto imao direktan let Beograd-Havana. To bi omogućilo realizaciju turističkih investicija Srbije u Havani, jer se Kuba otvorila za privredna učešća drugih država. Mnogo toga može da se uradi, ali se više napredovalo u oblasti kulturnih odnosa nego u oblasti turističkih odnosa dve zemlje. Nivo turista koji su putovali na Kubu iz Srbije pre pandemije još se nije oporavio. Pre pandemije, na Kubu je putovalo oko 6.000 turista godišnje. Danas ih je praktično, u prošloj i ovoj godini, oko 2.000. Drugim rečima, još uvek je daleko od 50% turista koji su putovali na Kubu pre pandemije KOVID-19.
Uložili smo ogroman napor da pokušamo da to povećamo, ali i dalje je potrebno da obe strane ulože više i da zajedno rade na tome da se turističke agencije bolje povežu sa potražnjom i ozbiljnom javnošću koja smatra da su karte i turistički paketi veoma skupi. Istina je da su naše dve zemlje udaljene, ali srpska javnost još nije naišla na neku povoljnu ponudu za putovanje na Kubu.
– Što se tiče poznavanja Kube, većina ljudi zna samo za Če Gevaru, Fidela Kastra, cigare, salsu i kubanski son. Međutim, mnoga značajna kubanska imena iz oblasti visoke kulture ostaju većini ljudi potpuno nepoznata. Šta mislite da su osnovni uzroci toga i kako bi mogla situacija da se promeni u korist kubanske kulture?
To je znak da treba više raditi na nivou kulturne promocije između obe strane, jer bih isto to mogao da kažem i o Srbiji na Kubi. Trebalo bi da znamo više o srpskoj muzici i srpskim umetnicima iz Srbije.
Na kubanskoj televiziji se ne prezentuju srpska filmska ostvarenja. Nema dokumentarnih filmova, nema značajnih srpskih koncerata, pisaca i drugog. Mislim da između radija i televizija Srbije i Kube treba da se uspostavi dobra razmena. Baš kao i razmena romana. Postoje zanimljivi kubanski romani koji prikazuju kubansku stvarnost, sukobe, kontradikcije, život ljudi, koji govore o položaju žena, muškaraca i raznih drugih društvenih sektora. Svi ti elementi našeg društva se mogu adekvatno razumeti kroz lektiru kubanskih romana kao i praćenjem kubanske kinematografije.
Dakle, mislim da bismo morali mnogo više da radimo na konkretnijoj promociji tih dela. Istina je da o kubanskom baletu, o klasičnom baletu, savremenoj kubanskoj igri, o tome ko su najbolji kubanski pijanisti, o našoj klasičnoj muzici i folklornim grupama, ima još mnogo da se saznaje. Ima mnogo nepoznatih pesnika, pisaca sa Kube, ali isto tako i iz Srbije.
Ono što je pak najpoznatije, jeste tradicionalna istorija lidera koji su promovisali odnose dve zemlje i, pre svega, određene aspekte jugoslovenskog doba.
– Kako Vam se čini naša sadašnja dinamika na tom polju, tokom trajanja Vašeg mandata?
Poslednjih godina nisu svi bitni srpski kulturni proizvodi stigli na Kubu, niti su pisci i predstavnici nove mlađe generacije raznih sektora kubanske kulture zaista dospeli u Srbiju. Ipak, verujem da će se to dogoditi, i da ćemo se i u tom smislu razvijati na osnovu celokupnog rada i saradnje između ministara kulture obe zemlje; na osnovu ostvarenih stvari od prošle godine i druge posete ministra kulture Kube Srbiji.
– Koja imena iz nasleđa kubanske kulture mislite da posebno zaslužuju veću pažnju javnosti i zašto?
Da, kubansko kulturno nasleđe zaista ima muziku kao svoj centar. Muzika je centar, recimo, prvih umetničkih manifestacija kubanske kulture, jer je ona bila odličan faktor povezivanja različitih kultura koje su došle iz Afrike, iz Španije itd. To je stvorilo muzički sinkretizam koga broje različiti žanrovi kao što su: rumba, guaguanco, danzon, son, salsa i drugi. Verujem da tu leži središte nasleđa kubanske kulture – u muzici, koja se kasnije razvijala zajedno sa plesom. Ona predstavlja srećno okruženje duha Kubanaca, njihov identitet ali, istovremeno i naših pesnika. Kuba je zemlja pesnika. Počevši od Hose-Marija deHeredija, Hosea Martija, Elisea Alberta de Diega, Emilia Balagasa… ima zaista mnogo kubanskih pesnika.
Neki od njih dolaze na Međunarodni beogradski sajam knjiga. Knjige će tamo biti predstavljene svojim ličnim glasom i prevedene na srpski jezik. Jedan od problema je što brojna kubanska književnost nije prevedena na srpski jezik. Sada su u toku nova prevođenja. Mnoge knjige su prevedene na engleski i francuski jezik, ali znatno manje na srpski. Postojao je period u doba Jugoslavije da su neke knjige prevođene, ali ne sve, već sa određenim narativom.
U pogledu kubanske kulture važno je i nasleđe koje se odnosi na prve gradove koje su osnovali Španci. Zgrade i njihove arhitektonske karakteristike, različitih stilova i unutarnja muzikalnost koja postoji unutar tih konstrukcija u prvih sedam gradova koje su osnovali Španci, kao i njihova kasnija ekspanzija na druge modernije gradove širom Kube.
U Srbiji je takođe malo poznat, Aleho Karpentier. Pisac koji je dobio Servantesovu nagradu, nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, i bio najveći kubanski romanopisac. On je mnogo toga objasnio u svojim delima – muzikalnost na Kubi, ne samo narodnu kulturu nego i književnost i arhitekturu te je njegov rad veoma važan da se uzme u obzir kada govorimo o kubanskom kulturnom nasleđu. Da biste ga do kraja otkrili, morate otići na Kubu, videti je i takođe posetiti ta mesta. Neka od njih su i muzeji. Kuba ima veoma opsežnu mrežu muzeja, u svim pokrajinama.
Postoji veza između kulturnog nasleđa, političke misli, političke avangarde glavnih eksponenata i pisaca kubanske kulture.
Ima mnogo lokaliteta koje je UNESKO uvrstio u materijalno ili nematerijalno nasleđe čovečanstva, po njihovom bogatstvu ili po vrednosti. Kuba dakle, pridaje veliki značaj ne samo očuvanju sopstvene kulture, već i svemu što može da uradi u okviru UNESKA, na međunarodnom nivou, a što je u direktnoj vezi sa turizmom jer kultura Kube je uz pomoć turizma izložena svetu – tako je možete posmatrati i u njoj uživati.
– Višedecenijske sankcije koje su uvedene Kubi svakako u velikoj meri ometaju njen razvoj u svim sferama. Poznato je da su za valjano održavanje i unapređivanje kulture potrebna nemala, i prevashodno, državna sredstva. U kojoj meri i na koji način su sankcije Sjedinjenih Država uticale na stanje u kulturi Kube?
U stvarnosti, ekonomska, komercijalna i finansijska blokada Sjedinjenih Država protiv Kube nikako nije mogla da koristi u primeni svih naših potencijala i mogućnosti. Sve što je urađeno u kulturi, urađeno je zahvaljujući izuzetno velikom trudu. Moglo je daleko više da se uradi i postigne više rezultata.
I danas, u uslovima pooštrene blokade, sve što smo postigli po pitanju kulture je ugroženo i nezaštićeno, jer su sankcije povećane na čak 243 nove mere pošto su Kubu uvrstili na listu zemalja sponzora terorizma.
Zemlja je uskraćena za velike prihode i spoljno finansiranje, a sektoru kulture su potrebna velika sredstva, naročito jer Kuba ima veoma široku mrežu kulturnih kuća – bioskopa, pozorišta, muzeja, izdavačkih, diskografskih kuća – kojima danas nedostaje finansiranje za održavanje i rad.
Najnoviji nacionalni izveštaj Kube o blokadi predstavljen ove godine, koji Kuba predstavlja i na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, posvetio je veliku posebnu stranicu šteti koju je blokada nanela u kulturnoj sferi.
– Da li nam možete ukratko preneti sadržaj tog izveštaja?
Naravno, tu je obeleženo sve što je blokada u poslednjih godinu dana izazvala Kubi. Za kompaniju diskografsku kompaniju EGREM (Empresa de Grabaciones y Ediciones Musicales)bilo je nemoguće primiti direktnu uplatu od nekih klijenata, posebno iz Kolumbije, Meksika, Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade. Zbog eksteritorijalne prirode blokade, koja progoni bankovne transfere na Kubu, EGREM je prestao da prima sav prihod fakturisan za izvoz usluga (autorske naknade za prodaju).
Takođe ne postoji direktan pristup distribuciji kubanske muzike na međunarodnim platformama, pa EGREM mora da angažuje skuplje tercijarne usluge za njenu realizaciju, što je uticalo na smanjenje prihoda do 30 odsto.
Za kubanske muzičare nemoguće je pristupiti MySpace, Vevo i Spotify platformama.
U slučaju Nacionalnog cirkusa Kube, za svaku fakturu za plaćanje koja odgovara ugovorima za predstave u inostranstvu, 8% se gubi zbog poteškoća sa pristupom za plaćanje.
Što se tiče literature, zbog deficita sirovina je bilo mnogo neostvarenih naslova od približno 1.266, što predstavlja 4.092.977 primeraka.
Kubi je odbijen pristup veb-stranici Globalne mreže pridruženih škola UNESKO-a, iz eksplicitnih razloga američke blokade, a zabranjen je i pristup platformi kojom je UNESKO ukazao na proces pripreme četvorogodišnjeg periodičnog izveštaja. Konvencija o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza.
U ovoj fazi, sektor kulture je takođe bio meta subverzivne politike Sjedinjenih Država protiv Kube, koja ima za cilj podsticanje nezadovoljstva, podsticanje emigracije, razvijanje žestoke medijske kampanje protiv kubanskih stvaralaca koji i dalje rade u zemlji i umetnika koji žele da posete ostrvo.
Primer za to je ono što se desilo krajem 2023. godine sa poznatom američkom pevačicom Norom Džons, koja nije mogla da otputuje na Kubu i učestvuje u muzičkom iskustvu, zbog medijskog bojkota koji je usledio zbog najavljene posete ostrvu.
– Od 19. do 27. oktobra u Beogradu će se održati 67. Međunarodni sajam knjiga na kome je Kuba počasni gost. Isto tako, ovog meseca u Srbiji se obeležava Mesec kubanske kulture. Da li biste mogli da nam ukratko predstavite najznačajnije sadržaje u kojima ćemo moći da uživamo?
Kubanskom delegacijom će predsedavati ministar kulture Kube i predsednik Kubanskog instituta za knjigu. Reč je o delegaciji od 19 članova, a prisutni su i značajni pisci i pesnici sa Kube koji će učestvovati na našem štandu na sajmu, predstavljajući knjige koje su pripremljene na srpskom jeziku. Iskoristićemo i ovu priliku da pozovemo celokupnu srpsku javnost da isprati predstavljanje knjiga naših vrsnih pesnika i pisaca.
Uvodni govor otvaranja sajma održaće značajni kubanski pisac i pesnik Migel Barnet Lanca, koji je nacionalni pobednik književnosti, a štand Kube otvoriće ministar kulture Kube i delegacija na visokom nivou. Na Sajmu knjiga će biti predstavnjena knjiga Nensi Morehon, dobitnice Nacionalna nagrade za književnost. Knjigu o kubanskim pripovedačima 20. veka predstaviće gospođa Laidi Fernandez de Huan, koja je važna kubanska pripovedačica. Takođe biće tu i knjiga „Ispovest jednog roba“, Migela Barneta i knjiga „Antologijske pesme kubanske poezije“ čiji je sastavljač Virgilio. U delegaciji je i Lopez Lemo, knjiga „Koreni moje zemlje“ kubanskog pisca Rikarda Riverona i Ronalda Gonzalesa Sančeza, mladog kubanskog pesnika.
Želimo da srpskim solidarnim prijateljima predstavimo knjigu o blokadi, raskrinkavanju zločina i memoare Međunarodnog suda protiv Kube, o blokadi Kube, kao i knjigu vizit kartu Eduarda Leiva, poznatog pesnika na Kubi i u celoj Latinskoj Americi.
Postoji i mogućnost predstavljanja časopisa „Kubanska Umetnost“, veoma poznatog časopisa na Kubi, od strane urednka, kao i knjige „Putovanje na Crveno Drvo“, pesnika i ministra kulture Kube Alpidija Alonsa Braua.
Neke knjige će predstavljati i prijatelji iz Srbije. Na primer, profesorka Ana Kratubak, profesorka španskog i srpskog koja je prevela knjige aforizama i stihova Hosea Martija. Sve će to biti predstavnjeno na našem štandu.
– A od ostalih događaja, neovisnih od Sajma knjiga? Šta tu možemo da očekujemo?
Učestvovaće trubadur popularne i tradicionalne kubanske muzike i čekamo dolazak našeg pijaniste klasične muzike. Naša delegacija na čelu sa ministrom imaće posete muzejima u Beogradu i drugim značajnim mestima kulturno-umetničke i istorijske prirode u Beogradu, kao i u drugim gradovima. Pesnici i umetnici vizuelne umetnosti koji čine deo delegacije predstaviće izložbu kubanske kulture – sito štampe i fotografija o epohi kubanske revolucije. Reč je o izložbi koja pokazuje same početke kao i ceo razvoj revolucije kroz fotografije različitih trenutaka i prelomnih istorijskih perioda nacije i naroda.
– Atrakcije naše lepe zemlje su brojne, ali koji su po Vama glavni motivi turističke posete Kubanaca?
Razlozi su upravo i iznad svega u interesovanju koje budi srpska kultura. Ali tu su i poslovna i porodična interesovanja, jer dolazi do porasta rodbinskih veza između dve zemlje koje prati broj konstituisanih porodica.
Poslednjih godina je sve veći dolazak Kubanaca u Srbiju pa se formiraju mešovite porodice. Dolazeći da vide svoje rođake, Kubanci se povezuju sa srpskom kulturom i životom. Tako razvijaju i sve veću empatiju, lične i društvene odnose.
U pitanju je jedno novo međusobno otkrivanje; otkrivanje između Srba i Kubanaca. Ranije je naša geografska udaljenost bila barijera, ali danas vidimo da se ona kida i da veze postaju sve bliže.
I mnogi Srbi takođe dolaze na Kubu iz istih razloga; naseljavaju se ili žele da žive na Kubi. Time se generiše tok, razmena kojoj bismo mogli dati mnogo imena: turistička, porodična, kulturna, društvena, poslovna…
– Konačno, kakve bi bile vaše želje za budućnost Kube, Srbije i sveta? Kako bismo recimo mogli živeti i delati u svetu u kojem nema sadašnje dominacije međunarodnog kapitala?
Pre svega, voleo bih da smo u svetu sa poštenim međunarodnim poretkom, istinski egalitarnim i kojim ne dominira međunarodni kapital i globalna vojna diktatura koju predstavljaju militarizam, vojni kompleksi, ratovi, sam NATO i ostali sistemi vojne dominacije.
NATO je izvesno globalna vojna diktatura, jer mi treba da se borimo za mir, a ne za vojno prisustvo. Svet danas ima oko 700 stranih vojnih baza, a te baze su mahom severnoameričke. Mislim da bi bez toga svaki narod mogao biti slobodniji u svom samoopredeljenju i izražavanju; imao bi veći kapacitet da izrazi ono što oseća, sopstvenu solidarnost, prijateljstvo, bez straha da će trpeti pritisak i uslovljavanje. Ljudi, vlade i države bi bili slobodniji da se izražavaju i komuniciraju, i razvijaju bez ikakvih prikrivanja, skrivanja svojih potencijala i mogućnosti.
Znamo da male zemlje trpe sankcije, trpe blokade, progone, uslovljavanja… trpe mnogo, jer su međunarodni poredak i struktura nepravednog međunarodnog sistema hegemonistički – kontrolišu ga velike sile. Od toga ne pati samo Kuba. Mnogo je zemalja koje pate jer ne mogu da deluju potpuno suvereno i nezavisno.
Kada bi se taj poredak promenio, očigledno bi postojali i ogromni kapaciteti za većinu zemalja u svetu da povećaju svoje odnose i saradnju sa Kubom, jer jedan od aspekata koji utiče na to su nepravedne sankcije protiv Kube. Dakle, to ima eksteritorijalni efekat na druge zemlje što je neizbežno i zato se borimo za strukturnu transformaciju međunarodnog sistema, za svet koji nije ni hegemonistički ni privilegovanih ovlašćenja, već demokratskiji svet uz poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija, međunarodnog prava itd.
Danas se praktično ništa od toga ne poštuje. Vidimo genocid nad Palestinom, bombardovanje Libana, masovno uništavanje ljudi, jer je to jedna država odlučila samovoljno, jednostrano, selektivno. Vidimo i dvostruke standarde u mnogim međunarodnim pozicijama i aktima protiv Rusije, uz ignorisanje svega što zapadni svet radi protiv te zemlje. Vidimo neosnovane napade na Venecuelu, brojne dezinformacije, medijski rat… Sve su to faktori koji štete pravilnom funkcionisanju međunarodnih odnosa čime se gubi mir. Međunarodna saradnja u svetu je danas veoma turbulentna, na ivici svetskog rata, a priroda i životna sredina su sve više pogođeni. Kapitalizam danas, kao nikada ranije, pokazuje svoje destruktivne ambicije prema čoveku i prirodi.
Mislim da je to ono što treba izbegavati po svaku cenu, pored hegemonizma i pored ratno motivisanih vojno-industrijskih kompleksa, koji se nameću na međunarodnom nivou.
