Sa kojim problemima se danas zbog zapadnih sankcija suočava venecuelanska naftna industrija? Stručnjak za međunarodno pravo i saradnik na polju naftne privrede iz Karakasa Kristofer Milan, posebno za izdanje „Dva Juga“ u brojkama objašnjava zašto su sankcije SAD i EU, kao i njihovih saveznika, ekonomski genocid nad narodom Venecuele.
– Uticaj sankcija na naftnu industriju je uticaj na naš položaj kao nezavisne i suverene države. Sankcije su na snazi već preko 9 godina kao jednostrane prinudne mere od strane SAD, Evrope i drugih zemalja koje su se u skladu sa ovim nezakonitim konceptom i protivrečeći međunarodnom pravu pokazale užasnim i nanele milijarde dolara direktne štete našoj osnovnoj privrednoj grani. Sankcije su, s jedne strane, uticale na naše odnose sa našim partnerima i ometale prodaju naših proizvoda na međunarodnim tržištima, ometale finansijske transakcije i marketing; ipak, posle mnogo godina ovladavanja tom novom realnošću, stvoreni su najraznovrsniji mehanizmi za njihovo prevazilaženje i omogućavanje našeg redovnog poslovanja.
Predsednik Nikolas Maduro je ovo prokomentarisao u svom godišnjem obraćanju naciji. Kao prvo, Venecuela je zbog sankcija, progona i blokade 3,993 miliona barela nafte prestala s proizvodnjom nafte, što je za zemlju značilo gubitak od 323 milijarde dolara – kao rezultat ovog pada naftne industrije prosto je izvršen pravi ekonomski genocid protiv Venecuele. Kao drugo, ukupan gubitak nacionalne privrede, državnog i privatnog sektora na planu pada BDP-a između 2015. i 2022. je 642 milijarde dolara, što je takođe bukvalno genocid i ekonomski pokolj.
