Na dan nezavisnosti svoje zemlje peruanska folklorna trupa Peru Multikolor zatekla se u Kraljevu na završnici Drugog međunarodnog festivala folklora. Praznični duh se osetio i u njihovom nastupu te večeri. Sijali su osmesima i igrali su energično. Za nijansu jače nego inače. Čim počnu da igraju, ljudi koji se bave folklorom se ozare. Nije važno da li je to radionica ili nastup.
Piše: Ljiljana Kostadinović
Multikolori su vrlo pažljivo slušali priče o srpskom Đurđevdanu i slavi sa najviše običaja posle Božića. Priče o cvetnim venčićima upotpunili su koreografski aksesoari, a prolazak ispod velikog venca simbol je prizivanja sreće i blagostanja te bračnih partnera. Zagleda li se koja devojka u nekog deliju, na ovaj dan joj je dozvoljeno da to i pokaže stavljajući mu veliki venac oko vrata. Pažljivo su pratili korake igara domaćina i zdušno učestvovali u kolu.
I njihove igre su zaštićene u UNESKO-u. Pre svega, Uititi, koji je sećanje na borbe za slobodu. Ratničke igre u kojima muškarci nose suknje, ne bi li zavarali neprijatelja, kasnije se pretvaraju u ljubavne zavrzlame i udvaranja. Tako se ples menjao kroz istoriju. Pored ovog, koji su izveli na samom kraju svojih nastupa, odigrali su još dve prepoznatljive igre, Vaino Kuskenjo i Karnaval de Uankapi. Zemlja koja živi tradiciju i danas puno polaže na očuvanje iste kroz nošnje i folklorne igre. Mnogo je trupa koje se prepoznaju i koje nacija voli. Peru Multikolor je uspeo da ode korak dalje i izgradi međunarodnu reputaciju. U svojoj zemlji su trupa sa najviše stranih gostovanja.
Hesus, direktor grupe i muzičar, Lusero, koreograf i igrač i Ajlin, igrač i prevodilac ispričali su nam da im je ovo drugo gostovanje u Srbiji. Bili su već 2017. g. i čini im se da su sada ljudi mnogo topliji. Oni dolaze iz dva najveća grada, Lime i Kuska, koji su ugušeni saobraćajem i velikim brojem stanovnika. Otud im je u Srbiji prijao mir i zelenilo, kako kažu. Svuda je mnogo zelenih površina i ritam života je mirniji nego u njihovim gradovima. Na ovoj evropskoj turneji su posetili šest zemalja, između ostalih Španiju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku. U našoj zemlji su se obreli u više gradova i na više festivala. Bili su u Banji Koviljači, Bogatiću, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu… Sasvim je sigurno da će doći ponovo.
Kolumbijska trupa iz Kalija je u Srbiji treći put. Monika, igrač i prevodilac, je dolazila i ranije i zapamtila je da se 2015. i 2016-e mnogo gradilo, a da je sada sve to završeno. Pohvalili su našu organizaciju i kažu da je sve pod konac. Oni su obišli samo balkanske zemlje Crnu Goru, Bosnu, Rumuniju i Srbiju, ali su kod nas boravili u skoro petnaestak gradova. Niš, Čačak, Jagodina, Vršac, Bela Palanka, Doljevac samo su neke od njihovih stanica. Posle Kraljeva, otišli su u Kragujevac.
Iako su kroz Srbiju prošli u vrelom julu, Huan kaže da im klima ovde prija. Hladnije je nego kod njih, zeleno je i mirno. Ljudi su topli, a vreme im je bilo potaman. Nisu stigli da se okupaju u Ibru, ali nisu ni imali potrebu. Ove godine su gosti bili smešteni u Domu učenika u Kraljevu i bili su u prilici da upoznaju grad, probaju našu kuhinju i sretali smo ih po lokalima na otvorenom u samom centru. I ovde ne smemo da izostavimo da pomenemo stav prema radionici. Potpuno profesionalno kao da je koncert u pitanju, igrali su srpske igre zapamtivši korake iz prvog pokušaja. Kao učitelji, bili su elegantni u pokretima kao da ih izvode na bini a ne mlađanim devojčicama i tinejdžerima željnim da nauče nešto novo.
Ajlin govori o kolumbijskim narodnim plesovima sa velikim ponosom. U gradu iz koga dolaze ima četrdeset trupa. I tamo je folklor veoma voljena razonoda. Njihovi nastupi su imali čari karnevala u Riju, a vatra koju su doneli na scenu prenela je Kraljevčane u Južnu Ameriku za tili čas. Predstavili su se igrama iz tri regiona, pacifičkog, karipskog i andskog. Svima je karakteristična snaga i to je prvo što primetite u njihovom radu nogu. Igrali su Avokao, Bambuko i Mazurku. Većinsko crno stanovništvo afričkog porekla je svojom istorijom uključeno u veliki broj plesova, a nama prepoznatljive poljske nacionalne igre tamo imaju veliki respekt zbog brojnog stanovništva iz ove evropske zemlje.
Događaji kojima dominiraju snaga i zajedništvo i tokom kojih u vas uđe velika energija, pomažu da posložite prioritete u životu. ŠTA JE ŽIVOT AKO NE IGRA!
Fotografije: Ljiljana Kostadinović
