„…izgladnjivati narod, objavljivati rat 80% sveta, predviđati smrt naroda ili hrliti, bez ikakvog oklevanja, ka nacionalnom raspadu…“ – posebno za čitaoce izdanja „Dva Juga“ danas nudimo članak argentinskog publiciste Karlosa Valea, koji poredi bivšu predsednicu zemlje Kristinu Fernandes de Kiršner sa novim šefom države Havijerom Milejem.
Od kada je ludak pobedio na izborima (bez prekoračenja praga od prvobitnih 28%, ali sa „dodatkom mozgova“ ispranih kroz medije i pravosudnu mafiju), zvali su me prijatelji, Latinoamerikanci i iz celog sveta, potreseni njegovim dolaskom na vlast. Od Edilije Kamargo (filozof Uneska) do Renate Bagatin iz Italije i Garsije Seke iz Španije (i – istovremeno – Portugalci, Francuzi)… Pitali su šta će biti sa Argentinom?
Oni koji ne žele da vide to ne vide, ili pripadaju amorfnoj masi onih koji ne poznaju stvarnost zbog svojih ispranih mozgova. Manevar medija i pravosudne mafije dolazi izdaleka i uperen je protiv političara koji su ostvarili utopiju koja pruža blagostanje celom narodu i postiže najveći napredak u istoriji sa stanovišta socijalnog osiguranja. Dok smo dvanaest i pô godina živeli u uslovima društvene pravde i peronizma, oni su se zaverili uz podršku svojih gospodara iz Osovine zla. Državi se mogao učiniti kraj krađom države. Međutim, oni koji su vladali zarad naroda nikada nisu ništa krali – i to je za njih bilo veoma ozbiljno, pošto je moglo značiti njihov kraj. Bez dokaza i uverenosti u bilo šta, započeli su tragičnu farsu kroz laži, uvrede, klevete i omalovažavanja.
Strane sudije i tužioci argentinskog pravosudnog sistema su se urotili, izmislivši hiljade predmeta bez ikakvih dokaza i mobilisavši zemlju trošeći milijarde dolara. Mašine su raskopale i razorile delove Patagonije u tobožnjoj potrazi za nepostojećim blagom, dok su mnogi pošteni i sjajni političari i nepolitičari platili cenu – u zatvorima i bez ikakvih dokaza – za svoje uzvišeno služenje narodu i naciji Argentine.
Predsednica koja je nanela najviše štete mafiji i organizovanom kriminalu, obezbeđujući ljubav i kvalitet života, postala je za njih uzrok mizernih patnji, s obzirom da je – sama i bez ikakvih nagodaba – dobila skoro 55 odsto glasova. Da je posle toga sazvana ustavotvorna skupština za ponovnu promenu Ustava, mogla je ići na treći mandat i istorija bi bila drugačija, budući da je ona bila nezamenjiva i imala je status državnika u celom svetu, kao što su i naglašavali najveći državnici na svetu.
Progonili su je i osuđivali na najskandalozniji način – na čuđenje celog sveta – svi Makrimosi preko Kaputa, koji su najmili i platili malu grupu zlikovaca – da je ubiju – budući da je ona nastavila da bude vođa miliona Argentinci – i ubistvo se izjalovilo. Poslednji i sramni manevar bila je njena osuda (iz razloga što je njena nevinost već bila potvrđena, zato što vas u ovoj Argentini sude više puta za istu stvar, suprotno zakonu i pravdi).
Ishod: doživotno joj je zabranjeno bavljenje političkim radom. Učinivši to, sud je zabranio sve Argentince.
