Ovo je vlada krajnjeg neoliberalizma s krajnje desničarskim pogledima, uključujući veoma bliske onome što je bila civilno-vojna diktatura u Argentini 1970-ih. Upravo zato poriču sopstvenu istoriju i otmice dece… Karlos De Feo, generalni sekretar Nacionalne federacije univerzitetskih predavača (CONADU), posebno za izdanje „Dva Juga”.
Dešava se to da oni razaraju ekonomski sistem Argentine, njenu industriju i „represiraju“ privredu. Mislite da je Argentina zemlja u razvoju koja je doživela procvat sredinom prošlog veka posle Drugog svetskog rata? Argentina je zemlja koja teži uništenju industrije, uništenju mogućnosti otvaranja radnih mesta i poboljšavanja kvaliteta života svojih žitelja, kao i pretvaranju Argentine u poreski raj za pranje novca, bilo da se radi o finansijskim špekulacijama ili trgovini drogom. To je povezano s predsednikovom namerom da ekonomiju prevede na dolare. Šta ćete, ova politika u ekonomskom smislu ima pandan – krajnji ideologizam predsednika Mileja, koji je u stanju da se suprotstavlja zemljama koje čine 80% spoljnotrgovinske razmene Argentine, zemljama globalnog juga i potvrdi svoj bezuslovni savez sa SAD, Engleskom i Izraelom.
I na osnovu toga on usmerava međunarodnu politiku. Bez problema se posvađao s predsednikom Brazila, sa kojim smo očigledno komercijalni partner u Južnoj Americi, sa kojim imamo najveći obim komercijalne razmene, s kupcem naših proizvoda i prodavcem velike količine proizvedenih roba u Brazilu.
On se svađa s predsednikom Sjedinjenih Država, s kojima imamo stalan rast trgovinske razmene, pored trgovinskog sporazuma koji nam je omogućio da povećamo argentinske rezerve, koje su značajno opale, naročito pošto je vlada Maurisija Makrija uništila privredu i dostignuća ostvarena tokom decenije vladavine Kiršnerovih. Ovaj ideologizam znači da vodi politiku suprotstavljenu interesima čitavog naroda.
Eto zbog čega slepo učestvuje u sukobu koji se zapravo odvija na drugoj polovini zemljine lopte, kao što je sukob u Ukrajini ili krvav, neopravdan i nezakonit izraelski upad u Palestinu, u masovnim ubistvima i smrtima. Ovo izaziva predsednik koji krši i zaboravlja sve što je bila tradicionalna politika Argentine, solidarnost, nemešanje u probleme stranih država, i to je dovelo dotle da ulazimo u neke saveze koji se ne mogu dobro završiti po Argentinu.
U poslednje vreme i poslednjih nekoliko dana došlo je do veoma značajnog gušenja narodnih protesta protiv izglasavanja zakona kojim se direktno predaje nacionalno bogatstvo. Politička korupcija u partijama je dostigla toliku krajnost da se svaki političar može kupiti, glavno je da se zna njegova cena, ali čim je saznate, kupujete ga, i to se jasno vidi.
Vlada, koja je 10. juna obeležila šesti mesec na vlasti, od značajne podrške koju je imala u trenutku stupanja na dužnost prešla je do svakim danom rastućeg odbijanja koje već premašuje polovinu stanovništva. Ne mislim da ova vlada ima mnogo šansi u dugoročnoj perspektivi.
Monetarni fond podržava politiku nultog deficita, prilagođavanje socijalne politike i druge mere vezane za ekonomski razvoj države, ali bez obzira na to jasno upozorava da će politika koju sprvodi ova vlada dugoročno dovesti do pobune naroda i doneti više problema, nego rešenja, pa MMF moli vladu da bude manje okrutna u svojoj politici prema stanovništvu. Videćemo da li će ona ispuniti ovu molbu, jer čak i oni privrednici koji su podržavali vlast vide da razaranje domaćeg tržišta smanjuje i njihovu prodaju u zemlji, što takođe izaziva nemire.
Istina je da se radi o izuzetno složenoj situaciji, a pored predsednika, čoveka sa teškim psihičkim smetnjama, postoji ceo vladin tim koji čine neumešni, nespremni, bahati ljudi, što vodi ka razaranju cele države.
Vlada Sjedinjenih Država je takođe veoma uključena preko svoje ambasade. Pa, videćemo kako će se ova situacija razvijati, ali izgleda da nema baš povoljne budućnosti.
