Uoči izbora 25. maja 2025. godine, politička i bezbednosna situacija u Venecueli ponovo je u žiži domaće i međunarodne javnosti. Obustava letova iz Kolumbije, hapšenja stranih državljana osumnjičenih za sabotažu i istovremeno sprovođenje programa povratka migranata — samo su neki od događaja koji su pratili predizborni proces. Da li su u pitanju stvarne pretnje ili politička retorika?
Za Dva Juga o tome govori advokat, magistar Jan Karlos Pernija (Jan Carlos Pernia), koji je takođe stručnjak za upravljanje carinama i spoljnu trgovinu, kao i student master studija iz spoljne politike na Institutu za visoke diplomatske studije „Pedro Gual“ pri Ministarstvu spoljnih poslova Venecuele.
Ima li dokaza ili ozbiljne sumnje da su kolumbijski plaćenici zaista pokušali da se mešaju u predstojeće izbore? Ili je ovo samo izgovor za obustavu letova?
Bolivarska Republika Venecuela obustavila je letove iz Republike Kolumbije posle saopštenja ministra unutrašnjih poslova, pravde i mira Diosdada Kabelja Rondona s ukazivanjem na dolazak „plaćenika“. Tom prilikom je izjavio: „Do sada imamo 38 novouhapšenih“.To je dovelo do obustave vazdušnog saobraćaja sa Kolumbijom nakon što je objavljen plan da se „sabotiraju“ izbori guvernera i poslanika Narodne skupštine, kao i poslanika u različitim zakonodavnim većima saveznih država Bolivarske Republike.
Svedoci smo stalnog razotkrivanja planova za svrgavanje ustavnog predsednika Nikolasa Madura Morosa, koji se pripremaju u Sjedinjenim Američkim Državama i Kolumbiji, uz pomoć i uputstva krajnje desničarske opozicije.
Ministar Kabeljo je izjavio da je deo odgovornosti pripisan navodnoj opozicionoj liderki Mariji Korini Mačado, koja je ponovo pozvala na bojkot izbora 25. maja. Ista ta opozicionarka i nazoviliderka nije priznala pobedu Nikolasa Madura na izborima od 28. jula 2024. godine.
Ministar je na konferenciji za štampu izjavio: „Uhapšeni su stručnjaci za eksplozive, krijumčari i plaćenici“. Od 38 uhapšenih, 17 je stranaca, i 21 Venecuelanac. „Venecuelanska država će se braniti“, rekao je Kabeljo. Posle njega, obratio se i ustavni predsednik Nikolas Maduro, izjavivši: „Istina o ovoj zaveri biće dokazana i ona će ponovo biti razotkrivena i poražena.“
U nedelju, 25. maja 2025. godine, Venecuela bira poslanike u parlamentu i guvernere saveznih država, uključujući i bogati region Esekiba, koji Venecuela smatra sastavnim delom svoje teritorije, iako njime de fakto upravlja Gvajana. Ta teritorija je, odlukom arbitražnog suda u Parizu, bez učešća Venecuele, pripala Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, čime je Venecueli oteto 159.542 km² njene teritorije — Venecuele Bolivara.
Ovu otimačinu je svojevremeno prijavio jedan od venecuelanskih ministara spoljnih poslova pred UN, što je rezultiralo Ženevskim sporazumom od 17. februara 1966. godine, dogovorom postignutim pod okriljem Ujedinjenih nacija, sa ciljem da se reši spor između Venecuele i Ujedinjenog Kraljevstva oko teritorije na granici sa tadašnjom nastajućom državom, u to vreme poznatom kao „Britanska Gvajana“, danas —Kooperativna Republika Gvajana, kojom upravlja ExxonMobil i njene partnerske kompanije da bi zaplenili ono što su dosad imali u posedu činjenično, a ne po zakonu.
Iz tog razloga, izbori u nedelju, 25. maja 2025. godine, imaju međunarodni značaj, ne samo zbog eksploatacije nafte, gasa i strateških minerala, već i zbog geopolitičkog, geoekonomskog i geoprostornog značaja — jer se region Esekibe smatra pogodnom lokacijom za postavljanje kosmičkih lansirnih baza, koje bi bile od posebnog interesa za SAD, Veliku Britaniju i druge države ili kompanije koje žele da se domognu tog prostora, poznatog kao 24. država Bolivarske Republike Venecuele — Gvajana Esekiba. Njen status je potvrđen na Savetodavnom referendumu održanom 3. decembra 2023. godine, koji je narod Venecuele masovno podržao, uključujući i stanovnike Esekibe.
Kako se na lokalnom nivou organizuje prijem i integracija hiljada migranata vraćenih iz Sjedinjenih Država? Da li postoje stvarni programi podrške ili je sve ograničeno na simbolične mere?
Što se tiče toga kako se na terenu organizuje prijem stotina migranata, koji su bili ponižavani, zlostavljani, kinjeni u inostranstvu od strane grupa zemalja-saveznica Sjedinjenih Američkih Država i njihovih satelita, kao što su El Salvador, Dominikanska Republika, Panama, Kolumbija, Čile, Brazil, Argentina, Peru, Urugvaj, Paragvaj i neke druge satelitske zemlje „gringo“ imperije, koje proganjaju naše venecuelanske migrante — Bolivarska Republika Venecuela, u licu svog predsednika Nikolasa Madura Morosa, započela je planiranje povratka ovih lica avionima državne kompanije Conviasa, u okviru programa nazvanog „Plan povratka u Otadžbinu“ (Plan Vuelta a la Patria). Tim avionima ih preuzimaju iz neprijateljskih zemalja, ukrcavaju i vraćaju u našu zemlju, gde im se pruža humanitarna pomoć, dostojanstveno postupanje, hrana — ne stavljaju im se lanci, već im se ukazuje poštovanje i ljubav, za razliku od ksenofobije koju su doživeli.
Pored toga, dočekuju ih na Međunarodnom aerodromu Simon Bolivar u Maiketiji, pružaju im svu neophodnu pomoć, a zatim ih prevoze njihovim domovima vozilima bezbednosnih službi države. Kada im se ukaže zdravstvena pomoć, vrši se provera u sistemu, pa se — ukoliko nemaju nikakvih pravnih problema — upućuju svojim kućama.
