Huan Valerdi, ekonomista. Predavač na Nacionalnom univerzitetu La Plata. Bivši je savetnik predsednika Centralne banke, Nacionalne banke, Jedinice za sprečavanje pranja novca i Komisije za mala i srednja preduzeća Nacionalnog kongresa u Argentini.
Ne razumemo baš dobro istoriju progona Kristine Kiršner. Da li se krivično gonjenje može smatrati politički motivisanim? Ako jeste, zbog čega? Da li se Milej plaši nje kao političkog suparnika? Na ova pitanja za Dva Juga odgovara naš današnji sagovornik.
Bivša predsednica i potpredsednica Argentine, Kristina Fernandes de Kiršner (CFK), nalazi se u kućnom pritvoru zbog sudskog procesa koji je, po mom mišljenju, jedan od najjadnijih i najneodrživijih koje sam ikada video. Ovo se dešava ne samo zato što su tokom njene vladavine pogođeni interesi moćnih ekonomskih i političkih struktura i ličnosti u Argentini, već i na međunarodnom nivou.
Međutim, kao poslednji okidač da žalosni Vrhovni sud Argentine, koji ima samo troje aktivnih članova, potvrdi presudu donetu od strane prethodnih sudija i sudskih veća, po mom mišljenju, poslužio je bivši predsednik Maurisio Makri.
I ovaj Makrijev čin povezan je ne samo s njegovim dubokim sukobom sa Kiršnerovom, već i s nanošenjem štete sadašnjoj vladi Havijera Mileja. Tvrdim ovo poslednje zato što verujem da zatvorena bivša predsednica ne odgovara Mileju, jer na neki način pospešuje odbrambene mehanizme peronizma, kako među liderima tako i među simpatizerima, što se ispoljilo u masovnim marševima i protestima (više od 500.000 ljudi pre dve nedelje). Sada se više nego ikada slušaju izjave i tvitovi bivše predsednice.
Makri se bori za vlast ne samo protiv bivše predsednice Kiršner, već još više protiv Mileja, svog taktičkog, ali ne i strateškog saveznika, i smatram da Makri želi da vidi Milejev pad, kako mu više ne bi ugrožavao položaj predstavnika desničarskog, reakcionarnog i antiperonističkog biračkog tela.
