Хуан Валерди, економиста. Предавач на Националном универзитету Ла Плата. Бивши је саветник председника Централне банке, Националне банке, Јединице за спречавање прања новца и Комисије за мала и средња предузећа Националног конгреса у Аргентини.
Не разумемо баш добро историју прогона Кристине Киршнер. Да ли се кривично гоњење може сматрати политички мотивисаним? Ако јесте, због чега? Да ли се Милеј плаши ње као политичког супарника? На ова питања за Два Југа одговара наш данашњи саговорник.
Бивша председница и потпредседница Аргентине, Кристина Фернандес де Киршнер (CFK), налази се у кућном притвору због судског процеса који је, по мом мишљењу, један од најјаднијих и најнеодрживијих које сам икада видео. Ово се дешава не само зато што су током њене владавине погођени интереси моћних економских и политичких структура и личности у Аргентини, већ и на међународном нивоу.
Међутим, као последњи окидач да жалосни Врховни суд Аргентине, који има само троје активних чланова, потврди пресуду донету од стране претходних судија и судских већа, по мом мишљењу, послужио је бивши председник Маурисио Макри.
И овај Макријев чин повезан је не само с његовим дубоким сукобом са Киршнеровом, већ и с наношењем штете садашњој влади Хавијера Милеја. Тврдим ово последње зато што верујем да затворена бивша председница не одговара Милеју, јер на неки начин поспешује одбрамбене механизме перонизма, како међу лидерима тако и међу симпатизерима, што се испољило у масовним маршевима и протестима (више од 500.000 људи пре две недеље). Сада се више него икада слушају изјаве и твитови бивше председнице.
Макри се бори за власт не само против бивше председнице Киршнер, већ још више против Милеја, свог тактичког, али не и стратешког савезника, и сматрам да Макри жели да види Милејев пад, како му више не би угрожавао положај представника десничарског, реакционарног и антиперонистичког бирачког тела.
