Hronični izazov s ozbiljnim posledicama — Peru se suočava sa ključnom ekonomskom dilemom: može li nastaviti da zanemaruje svoj budžetski manjak, a da ne plati visoku društvenu cenu?
Odgovor, analiziran u tekućem kontekstu globalnih megatrendova i postpandemijske inflacije, je nedvosmisleno NE. Ovaj manjak, hronični problem koji traje godinama, ugrožava ekonomsku stabilnost i kvalitet života Peruanaca i zahteva hitna i smela rešenja.
Prema podacima Ministarstva privrede i finansija (MEF), nagomilani manjak do jula 2025. godine iznosi 2,6% BDP-a, što je brojka koja već odstupa od utvrđenog cilja od 2,2% do kraja godine. Prognoze privatnih subjekata kao što je Banko de Kredito del Peru (BCP) procenjuju da će manjak na kraju godine iznositi 2,8%, čime se premašuje fiskalno pravilo.
Uprkos ponovljenim upozorenjima Fiskalnog saveta (CF) o neispunjavanju obaveza u 2024. i rizicima za tekuću godinu, MPF tek treba da sprovede duboke reforme koje su zemlji potrebne kako bi preokrenula ovaj trend.
Koren problema: nedovoljni poreski prihodi. Peruanski budžetski manjak je rezultat spoja strukturnih faktora, počevši od niskih poreskih prihoda. Ovaj problem je uglavnom posledica visokog nivoa rada u sivoj zoni koji guši ekonomiju.
Prema Nacionalnom institutu za statistiku i informatiku (INEI), približno 70% peruanske ekonomije posluje u sivoj zoni, što drastično smanjuje poresku osnovu.
Ovaj problem je pogoršan nizom poreskih povlastica kojima često nedostaje čvrsta tehnička osnova. Jarki primer je bilo nedavno smanjenje poreza na dobit za kompanije koje izvoze poljoprivredne proizvode sa 29,5% na 15%, zakon koji je Kongres usvojio uprkos prigovorima Ministarstva finansija i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Istovremeno, korupcija značajno podriva sposobnost države za naplatu poreza; skandali poput onih s Petroperuom ili slučajem Odebreht koštali su milijarde sola gubitaka.
Brojke ovo potvrđuju:
Sivo tržište: Smanjuje naplatu prihoda za približno 15% potencijalnog BDP-a.
Korupcija: Procenjeni gubici od 23 milijarde sola godišnje (Uprava finansijske kontrole).
Povlastice: Povećanje deficita za 1-2% BDP-a (projekcije OECD-a za 2025. godinu).
Osim toga, niska produktivnost zemlje, gde BDP po glavi stanovnika stagnira na oko 7.000 američkih dolara, ograničava rast poreskih prihoda. Za suprotstavljanje toj situaciji potrebne su odlučne mere, kao što su sprovođenje podsticaja za formalno zapošljavanje (privremeno smanjenje poreza za MSP) i aktivna digitalizacija SUNAT-a (Nacionalne poreske uprave) kako bi se delotvornije borila protiv utaje poreza.
Neefikasna i prevelika državna potrošnja: što se tiče rashoda, peruanska država deluje prenaduvano i, u mnogim slučajevima, neefikasno. Rasipništvo i nedelotvornost su očevidni. Sa više od 1,4 miliona državnih službenika, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INEI) iz 2024. godine, dolazi do ozbiljnog rasipanja resursa usled nedostatka kulture meritokratije i klijentelizma.
Štaviše, Kongres je više puta prenebregavao ustavnu zabranu sadržanu u Članu 79, koji zabranjuje stvaranje ili povećanje državnih rashoda bez fiskalnog opravdanja. To je potvrđeno populističkim zakonima kojima su odobrena povećanja bonusa i plata, što je iznelo dodatnih 10 milijardi sola u periodu 2024-2025.
Tekući rashodi, kao što su plate, predstavljaju više od 60% budžeta, bez ikakve stvarne optimizacije resursa ili spajanja viška subjekata. Korupcija pojačava ovaj problem, jer se, prema podacima Državnog nadzornog tela za javne nabavke (OEBS) procenjuje da je 20% državnih ugovora zaključeno s nepravilnostima.
Tekuća situacija u oblasti državnih rashoda može se sažeti na sledeći način:
Višak zaposlenih: prema procenama Svetske banke, u državi s prevelikim platnim spiskom produktivnost rada smanjuje se za približno 30%,.
Nekontrolisani Kongres: „rasipništvo“ zakonodavne vlasti povećava manjak za 0,5-1% godišnje.
Niska produktivnost: nedostatak ulaganja u tehnologiju i upravljanje dovodi do toga da javna potrošnja ostvaruje samo 70% očekivanog.
Da bi se ovaj problem rasipništva preokrenuo, potreban je strog pristup, uključujući sprovođenje godišnjih ocena učinka, spajanje viška subjekata i reviziju 100% krupnih državnih ugovora.
Posledice nečinjenja: visoka cena koju treba platiti. Ako se ne preduzmu hitne mere, posledice održavanja visokog budžetskog manjka biće ozbiljne. Najneposrednija je pretnja gubitkom investicionog rejtinga zemlje, koji je trenutno na nivou BBB prema verziji Standard & Pursa.
Prema podacima konsultantskih firmi kao što je Apojo, postoji visok rizik od smanjenja rejtinga 2025. godine ako se fiskalna situacija nastavi pogoršavati. To će dovesti do skupljeg javnog duga, s kamatnim stopama koje bi mogle porasti između 1 i 2 procentna poena, što će uticati na troškove života svih Peruanaca.
Druge neposredne posledice su stalna inflacija, koja i dalje iznosi oko 2%, i rezovi u vitalnim sektorima poput obrazovanja i zdravstva. Deficit ostavlja stanovništvo bez škola i zdravstvenih centara, što negativno utiče na kvalitet života i povećava siromaštvo. Uprkos upozorenjima Fiskalnog saveta Ministarstvu privrede i finansija zbog kršenja budžetskih pravila dve godine zaredom, preduzete mere behu ograničenog obima.
Potrebno je sveobuhvatno rešenje, višeslojni plan, koji se bavi i prihodima i rashodima. Na strani prihoda, neophodno je boriti se protiv sivog tržišta agresivnim programima poput „Formalizacije Perua“ i ukinuti poreske povlastice bez očevidne društvene koristi.
Što se tiče rashoda, ključ je u pojednostavljivanju kroz meritokratiju, sprovođenju sveobuhvatnog zakona o državnoj službi i sankcionisanju Kongresa za nezakonito proizvedene rashode. Optimizacija resursa može se postići korišćenjem veštačke inteligencije prilikom izrade budžeta i revizijom državnih ugovora radi borbe protiv korupcije u njenom korenu.
Konačno, produktivnost se mora povećati značajnim ulaganjima u infrastrukturu (20% BDP-a kroz državno-privatna partnerstva).
U nastavku su navedene neke ključne preporuke:
Poreska reforma: povećati prihode za 2% BDP-a bez povećanja poreza, već kroz formalno zapošljavanje i bolji nadzor.
Smanjenje platnog spiska: zamrznuti zapošljavanje novih državnih službenika i sprovesti procene radnog učinka za 50% platnog spiska u naredne dve godine.
Kongresni nadzor: dati predsedniku automatsko pravo veta na zakone sa finansijskim posledicama koji nisu prošli tehničku procenu Ministarstva privrede i finansija (MEF) i Fiskalnog saveta.
Praćenje: dati Fiskalnom savetu pravo obaveznog veta na državni budžet kako bi se obezbedila usklađenost sa fiskalnim pravilima.
Uloga rukovođenja i političke kulture: Nečinjenje pri suočavanju sa budžetskim manjkom nije izlaz za Peru. Kao što primeti jedan ekonomista, „fiskalna stabilnost nije raskoš; ona je temelj procvata“. Zanemarivanje upozorenja Fiskalnog saveta i nastavak puta rasipništva i nedelotvornosti dovešće samo do krize.
Međutim, da bi ove reforme bile ostvarene, potrebno je više od dobrih tehničkih ideja: neophodno je dalekovido vođstvo, veštine upravljanja i istinska posvećenost meritokratiji.
Nedavno putovanje predsednika u Japan i Indoneziju, bez detaljnog izveštaja o rezultatima i dosadašnjim sporazumima, pokazuje zabrinjavajući nedostatak odgovornosti. U poslovnom sektoru, odgovornost je osnovni stub liderstva; u državnom sektoru, čini se da je izuzetak.
Nedostatak empatije i ravnodušnost prema javnom mnjenju, kao što pokazuju izjave predsednice Dine Boluarte, odražavaju jaz koji potkopava poverenje građana. S nekim ko se ruga kritikama i ne mari šta drugi misle o njoj, teško je imati poverenje da će se fiskalni deficit smanjiti.
Ovo nas dovodi do osnovnog problema: sve dok nema strogih filtera u izbornom procesu, nažalost ćemo nastaviti da budemo zemlja u kojoj društvo ne može biti potpuno zadovoljnim. Radi se o tome da se, u najmanju ruku, dobro obavljaju poslovi koji se plaćaju sredstvima svih Peruanaca.
Prava promena u fiskalnom upravljanju i izgradnja budućeg procvata za sve u krajnjoj liniji zavise od punovrednog rukovodstva, posvećenog dobrobiti nacije. Da li smo spremni birati lidere koji stabilnost i efikasnost stavljaju iznad popularnosti i pokroviteljstva?
Izvor: Visión al Futuro
