Sukob zvaničnog Buenos Ajresa sa naftonosnim provincijama zemlje, smanjenje za 8.000 zaposlenih na budžetu i Milejev rušilački anarhokapitalizam. Huan Bautista, profesor univerziteta La Matanza i član sindikata Suteba Matanza, posebno za izdanje „Dva Juga” govori o stanju privrede u domovini San Martina.
Suština sukoba sa provincijama koje proizvode ugljovodonike vezana je za komercijalni spor između kompanije Repsol i fondacije Katari. Prvu predstavljaju ministar privrede Luis Kaputo i ceo ministarski savet, a drugu – bivši predsednik Maurisio Makri. U ovim pokrajinama na poslednjim izborima pobedili su guverneri iz stranke PRO, koji podržavaju Makrija. U januaru ove godine, kada je uredbom dozvoljena privatizacija gasnih i naftnih resursa, sproveli su kampanju za podnošenje prijava za javne nabavke. Ali, prema Ustavu zemlje, pokrajine same odlučuju kome će dati koncesiju. Vlada je nastojala da disciplinuje ostale provincije u budžetnom planu i odabrala je pokrajinu Neuken, kojom upravlja Ignasio Fernandez iz Makrijeve stranke, da je napadne u medijima, kao i da skreše sredstva tzv. „učešća“, kad svaka pokrajina daje državi proizvode za izvoz, a onda država raspoređuje procenat od tog bogatstva između 24 pokrajine kako bi one mogle da se pobrinu za plate, bezbednost i javne radove. U Milejevom slučaju ovo je prekinuto i federalna ekonomska kriza se pojačala, a kada se rasplamsao spor s Neukenom, ostali guverneri su pokazali solidarnost i pridružili se nacionalnom štrajku. Što se tiče matrice ekstraktivne industrije, ona je ostala ista, ali su se ekološki problemi pogoršali. Na primer, u decembru su ukinuti zakoni koji zabranjuju seču šuma, kao i zakon koji zabranjuje prodaju strancima zemljišta posečenih šuma usled požara. Pravo na protest je praktično zabranjeno, a svako izražavanje neslaganja se svom žestinom potiskuje.
Glavni razlozi krize i rastućeg siromaštva u zemlji danas su povezani sa prilično ortodoksnim viđenjem ekonomskog restrukturiranja. Vlada teži takozvanom „nultom deficitu“. Argentina je bila prava država, velika država koja je, s obzirom na mnoge krize koje je doživela u prošlosti, bila dužna da finansira i daje dotacije najsiromašnijim slojevima stanovništva. Takođe je prepoznavala najugroženije sektore i one što nisu mogli pronaći posao i takođe im obezbeđivala subvencije. Sve ovo je danas skresano. Najmanje 8.000 državnih radnih mesta je ukinuto, ljudi su otpušteni. Na primer, u putarskom sektoru na nacionalnom nivou.
U svojim poslednjim intervjuima, predsednik je priznao da je „anarhokapitalista“ koji je došao da uništi državu. Ovo je stanovište „austrijske škole“, i on to ne krije. S druge strane, jedna od stvari koja ga drži na vlasti jeste odobravanje koje još uvek ima u određenom delu društva, a drugo, činjenica da svetski finansijski kapital učestvuje u zaveri protiv finansijske stabilnosti zemlje, a jedini igrači koji su u datom trenutku ovde pobedili jesu banke i berze.
